Словак чӀал: различия между версиями

Википедиядихъай
Содержимое удалено Содержимое добавлено
Нет описания правки
ЦӀар 7: ЦӀар 7:
** кьиблени рагъакIидай патан кIватIал (Братислава, Трнава, Загорье шегьерра);
** кьиблени рагъакIидай патан кIватIал (Братислава, Трнава, Загорье шегьерра);
* '''Юкьван нугъат'''
* '''Юкьван нугъат'''
** Кефер патан кIватIал (Липтовский Микулаш, Мартин, Прьевидза) шегьерра);
** Кефер патан кIватIал (Липтовский Микулаш, Мартин, Прьевидза шегьерра);
** Кьибле патан кIватIал (Банская Быстрица, Зволен, Лученец, Левице шегьерра);
** Кьибле патан кIватIал (Банская Быстрица, Зволен, Лученец, Левице шегьерра);
* '''РагъэкъечIдай патан нугъат'''
* '''РагъэкъечIдай патан нугъат'''

22:06, 1 май 2014 жуьре

Словак чӀал (чпин тӀвар: slovenčina, slovenský jazyk) — словакрин чӀал я. Славъян чIаларин рагъакӀидайпатан агъакӀватӀалдик акатзавайди я. Виридалайни мукьва тирди — чех чIал я. Словакияда кьилди сад тир гьукуматдин ва ЕврогалкӀдин официал тирбурукай са чӀал я.

Нугъатар

Адетдалди словак чIал пуд рахунрин кIватIалдиз чара ийизва:

  • РагъакIидай патан нугъат
    • кеферни рагъакIидай патан кIватIал (Новэ место-над-Вагьом, Тренчин, Жилина, Чадца шегьерра);
    • кьиблени рагъэкъечIдай патан кIватIал (Нитра, Топольчаны шегьерар);
    • кьиблени рагъакIидай патан кIватIал (Братислава, Трнава, Загорье шегьерра);
  • Юкьван нугъат
    • Кефер патан кIватIал (Липтовский Микулаш, Мартин, Прьевидза шегьерра);
    • Кьибле патан кIватIал (Банская Быстрица, Зволен, Лученец, Левице шегьерра);
  • РагъэкъечIдай патан нугъат
    • кьиблени рагъакIидай патан кIватIал (Попрад, Прешов, Спишская Новая Весь, Кошице шегьерра);
    • юкьван кIватIал (Михаловце, Требишов шегьерра);
    • рагъэкъечIдай патан кIватIал (Гуменне шегьерда).[1]

Кхьинар

A a Á á В в Ä ä B b C c Č č D d
Ď ď Dž dž E e F f G g H h Ch ch I i
Í í J j K k L l Ĺ ĺ Ľ ľ M m N n
Ň ň O o Ó ó Ô ô P p Q q R r Ŕ ŕ
S s Š š T t Ť ť U u Ú ú V v W w
X x Y y Ý ý Z z Ž ž

Фонетика

Кьилин гьарф ЦIарцIин гьарф Гьарфдалди сивяй акъудун ВФАдив кьурвал
A a a [a]
Á á á [a:]
Ä ä široké e [ɛ], [æ]
B b [b]
C c [ʦ]
Č č čé [ʧ]
D d [d]
Ď ď ďé [ɟ]
Dz dz dzé [ʣ]
džé [ʤ]
E e e [ɛ]
É é é [ɛ:]
F f ef [f]
G g [g]
H h [ɦ]
Ch ch chá [x]
I i i [ɪ]
Í í í [i:]
J j [j]
K k [k]
L l el [ḷ], [l]
Ĺ ĺ dlhé el [ḷ:]
Ľ ľ [λ]
M m em [m]
N n en [n]
Ň ň [ɲ]
O o o [o]
Ó ó ó [o:]
Ô ô ó [u̯o]
P p [p]
Q q kvé [k]
R r er [r], [ṛ]
Ŕ ŕ dlhé er [ṛ:]
S s es [s]
Š š [ʃ]
T t [t]
Ť ť ťé [c]
U u u [u]
Ú ú ú [u:]
V v [v]
W w dvojité vé [v]
X x iks [ks]
Y y ypsilon [ɪ]
Ý ý dlhý ypsilon [i:]
Z z [z]
Ž ž žé [ʒ]

Словак чIала кьуд виниз акъатзавай кьвеван авайди я:

Кьилин гьарф ЦIарцIин гьарф ВФАдив кьурвал Мисал
- ia [i̯a] viac
- ie [i̯ε] miesto
- iu [i̯u] cudziu
Ô ô [u̯ɔ] stôl

ГьакIни словак чIала чара ийидай (диакретикадин) лишанар кIвалахарзавайди я:

Лишандин мана Чпин тIвар Ванер
яргъивал къалурдай „dĺžeň“ á, é, í, ó, ú, ý, ĺ, ŕ
хъуьтуьлвал къалурдай „mäkčeň“ č, dž, š, ž, ť, ď, ň, ľ
кьветIинкI „dve bodky“ ä
о-циркумфлекс „vokáň“ ô

Ахъа тушир ванерин чаравилин хилер:

i/y кхьинралди

Жуьре Ванер
кIеви d, t, n, l, k, g, h, ch
хъуьтуьл ď, ť, ň, ľ, c, č, š, ž, dz, dž, j
лишан авачир b, m, p, v, r, z, s, f

вандайвилелди/вандай туширвилелди

Жуьре Кьве-кьвед тир Кьве-кьвед тушир
вандай b, d, ď, g, dz, dž, z, ž, h, v m, n, ň, l, ĺ, ľ, r, ŕ, j
вандай тушир p, t, ť, k, c, č, s, š, ch, f -

[2]

Баянар