Космосдин финиф: различия между версиями

Википедиядихъай
Содержимое удалено Содержимое добавлено
 
Нет описания правки
ЦӀар 1: ЦӀар 1:
[[Файл:Proton rocket launch.jpg|thumb|250px|right|Ракета-носитель [[Протон (ракета-носитель)|Протон]] выводит на орбиту модуль [[Международная космическая станция|МКС]] [[Звезда (модуль МКС)|Звезда]] в 2000 году.]]
[[Файл:Proton rocket launch.jpg|thumb|250px|right|Ракета-носитель [[Протон ракета-тухудайи]] орбитадиз модуль тухузва, 2000 йис.]]


'''Космосдин финиф''' — [[Космосдн генгвал|космос]]диз, ва я космосдай сиягьат, я тухун. [[Ччил]]инни космосдин арада ачух тир сергьят авайди туш. [[Халкьаринарадин авиациядин федерация]]ди кьабулнавай сергьят Чилин чининилай 100 км-дин кьакьанвал я. И кьакьанвиле [[цавай фидай аппарат]]дин аэродинамик къуватрин таъсирдин куьмекдалди лув гун патал, [[садлагьай космосдин зарбвал]] герек я.<ref name="МАФ">{{cite web
'''Космосдин финиф''' — [[Космосдн генгвал|космос]]диз, ва я космосдай сиягьат, я тухун. [[Ччил]]инни космосдин арада ачух тир сергьят авайди туш. [[Халкьаринарадин авиациядин федерация]]ди кьабулнавай сергьят Чилин чининилай 100 км-дин кьакьанвал я. И кьакьанвиле [[цавай фидай аппарат]]дин аэродинамик къуватрин таъсирдин куьмекдалди лув гун патал, [[садлагьай космосдин зарбвал]] герек я.<ref name="МАФ">{{cite web
ЦӀар 31: ЦӀар 31:
| archiveurl = http://www.webcitation.org/618QQ63zS
| archiveurl = http://www.webcitation.org/618QQ63zS
| archivedate = 2011-08-22
| archivedate = 2011-08-22
}}</ref>, что делает полёт скорее [[Орбитальный космический полёт|орбитальным]], чем аэродинамическим<ref name="РИА Новости-Граница">{{cite web
}}</ref>, ва финифдиз аэродинамик финиф ваъ, орбитал финиф лугьуз жеда<ref name="РИА Новости-Граница">{{cite web
| author = Андрей Кисляков
| author = Андрей Кисляков
| authorlink =
| authorlink =

16:33, 3 июнь 2014 жуьре

Ракета-носитель Протон ракета-тухудайи орбитадиз модуль тухузва, 2000-й йис.

Космосдин финифкосмосдиз, ва я космосдай сиягьат, я тухун. Ччилинни космосдин арада ачух тир сергьят авайди туш. Халкьаринарадин авиациядин федерацияди кьабулнавай сергьят Чилин чининилай 100 км-дин кьакьанвал я. И кьакьанвиле цавай фидай аппаратдин аэродинамик къуватрин таъсирдин куьмекдалди лув гун патал, садлагьай космосдин зарбвал герек я.[1][2], ва финифдиз аэродинамик финиф ваъ, орбитал финиф лугьуз жеда[3][4].

Эдебият

Баянар

  1. Sanz Fernández de Córdoba Presentation of the Karman separation line, used as the boundary separating Aeronautics and Astronautics  (инг.). Официальный сайт Международной авиационной федерации (21 июня 2004 года). Архивация 22 август 2011. Ахтармишун 26 декабрь 2010.
  2. Найдена ещё одна граница космоса. Мембрана (10 апреля 2009 года). Архивация 22 август 2011. Ахтармишун 12 декабрь 2010.
  3. Андрей Кисляков Где начинается граница космоса?. РИА Новости (16 апреля 2009 года). Архивация 22 август 2011. Ахтармишун 4 сентябрь 2010.
  4. Ученые уточнили границу космоса. Lenta.ru (10 апреля 2009 года). Архивация 22 август 2011. Ахтармишун 4 сентябрь 2010.

ЭлячӀунар