Шлейхеран мах
Шлейхеран мах — Август Шлейхера 1868 йисуз прото-индоевропей чӏалал (вичин реконструкциядин) туькӏуьрнавай «хебни шивер» мах я. И мах ахпа цӏийи кьиляй кхьин жезвайтир са шумудра, прото-индоевропей чӏалакай цӏийи чирвилер жагъайла, цӏийи кӏеви реконструкцияр хьайила. Адакай компративизтикадин агакьунар къалурдай са полигон хьанва, вучиз лагьайтӏа, реконструкция авунвай прото-чӏаларал фад-фад и мах элкъуьр жезва[1].
Мах хипрединни шиверин рахуникай я. Хипрез иер аквазвач касди гьикӏ шиверин кӏвалахдик кутвазва, араба чӏугваз таз, адаз вичиз кьезил хьун патал. Шиверини лугьузва хипрез касди хипрекай генани пара къачузва, вичиз кьезил авун патал – касди адан сар твазва, вичиз чими пекер ийидайвал, хеб кьецӏилярзава ада. Ина Шлейхеран акахьунвал ава, вучиз лагьайтӏа, прото-индоевропеярин чӏавуз хиперин йис тваз жедачи абурувай, абуран чӏавуз мукьратӏ авачир. Мукьратӏ туькӏуьрна ахпа, прото-индоевропей чӏал чкӏайла кьулухъ 1-1.5 агъзур йис алатайла. Прото-индоевропеяри чпин хиперин сар чухвана акъудзавайтир[2].
«хебни шивер» махан кӏалубар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]Садлагьай (1869 йис, Шлейхер)
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]«Avis akvāsas ka[3]
Avis, jasmin varnā na ā ast, dadarka akvams, tam, vāgham garum vaghantam, tam, bhāram magham, tam, manum āku bharantam. Avis akvabhjams ā vavakat: kard aghnutai mai vidanti manum akvams agantam. Akvāsas ā vavakant: krudhi avai, kard aghnutai vividvant-svas: manus patis varnām avisāms karnauti svabhjam gharmam vastram avibhjams ka varnā na asti. Tat kukruvants avis agram ā bhugat.»
А чӏавуз лугьузвайтир протоинд-европей чӏалаз виридалай мукьва хьана кӏанзава санскрит, идаз килигна Шлейхера реконструкция авунва са и пуд ахъа ван: a, i, u[4][5]. Гьакӏани, Шлейхера *l ванцин чкадал реконструкция ийизва *r, гьакӏани ада чара ийизвач сивин къаван хъитӏкьиндин ахъа тушир ванарни гьакӏан сивин къаван кьулухъ патан ахъа туширбур.
Алман чӀалал автордин тарчум
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]«[Das] schaf und [die] rosse.[3]
[Ein] schaf, [auf] welchem wolle nicht war (ein geschorenes schaf) sah rosse, das [einen] schweren wagen fahrend, das [eine] große last, das [einen] menschen schnell tragend. [Das] schaf sprach [zu den] rossen: [Das] herz wird beengt [in] mir (es thut mir herzlich leid), sehend [den] menschen [die] rosse treibend. [Die] rosse sprachen: Höre schaf, [das] herz wird beengt [in den] gesehen-habenden (es thut uns herzlich leid, da wir wissen): [der] mensch, [der] herr macht [die] wolle [der] schafe [zu einem] warmen kleide [für] sich und [den] schafen ist nicht wolle (die schafe aber haben keine wolle mehr, sie werden geschoren; es geht ihnen noch schlechter als den rossen). Dies gehört-habend bog (entwich) [das] schaf [auf das] feld (es machte sich aus dem staube)».
Лезги чӏалал тарчум
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]«Хебни Шивер. Сар алачир хипрез акунва шивер (балкӏанар) – сада чӏехи араба чӏугвазвай, сада залан са ппар, сада фаддаказ кас тухузвай. Хипре лагьанва шивериз: “кузва зи рикӏ, касди балкӏанар гьалзавайвал акурла заз”. Шиверини лагьанва: “яб це, хеб, чи рикӏерни кузва им акурла – касди, чӏехида, хиперин саракай ийизва вичиз чими пекер, хиперизни сар амукьзач адакай”. Идаз яб гана, хеб катна никӏез».
Баянар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]- ↑ Lühr R. Von Berthold Delbrück bis Ferdinand Sommer: Die Herausbildung der Indogermanistik in Jena (инг.) (PDF). Vortrag im Rahmen einer Ringvorlesung zur Geschichte der Altertumswissenschaften. Р. 4. Jena: Friedrich-Schiller-Universität: www.indogermanistik.uni-jena.de (9 January 2008).
- ↑ Бромлей Ю. В., Подольный Р. Г. Пирамида языков. // Человечество — это народы. — М.: Мысль, 1990. — С. 78. — 391 с. — ISBN 5-244-00452-2, ISBN 978-5-244-00452-6.
- ↑ Schleicher A. Eine fabel in indogermanischer Ursprache // Beiträge zur vergleichenden Sprachforschung auf dem Gebiete der arischen, celtischen und slawischen Sprachen. — Шаблон:B.: Ferd. Dümmlers Verlagsbuchhandlung. Harrwitz und Gossmann, 1868. — Bd. Fünfter. — S. 206—208. — VI, 506 S.
- ↑ Vavroušek P. O rekonstrukci praindoevropštiny. — 2 opr. a rozš. vyd.. — Praha: Filozofická fakulta Univerzity Karlovy, 2009. — S. 40. — 103 S. — ISBN 978-80-7308-267-3.
- ↑ Lehmann W. P., Zgusta L. Schleicher’s tale after a century // Studies in diachronic, synchronic, and typological linguistics: Festschrift for Oswald Szemerényi on the occasion of his 65th birthday / Ed. by Bela Brogyanyi; [contrib. by Olga Akhmanova … et al.]. — Amsterdam: John Benjamins B.V., 1979. — P. 457. — 2 dl.; XIV, 994 p. — (Amsterdam studies in the theory and history of linguistic science. Series IV; Current Issues in Linguistic Theory, vol. 11. — ISSN 0304-0763). — ISBN 9-027235-04-X, ISBN 978-9-027235-04-6.