Дезоксирибонуклеин цуруцӀ: различия между версиями
Migraghvi (рахун | кутур крар) Нет описания правки |
EmausBot (рахун | кутур крар) гъ r2.7.3) (Робот: Дегишарна yo:Deoksiribonúkléì kíkan; косметические изменения |
||
ЦӀар 23: | ЦӀар 23: | ||
{{1000}} |
{{1000}} |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
{{Link FA|de}} |
{{Link FA|de}} |
||
{{Link FA|en}} |
{{Link FA|en}} |
||
⚫ | |||
{{Link FA|eu}} |
{{Link FA|eu}} |
||
{{Link FA|nl}} |
{{Link FA|nl}} |
||
ЦӀар 34: | ЦӀар 38: | ||
{{Link GA|cs}} |
{{Link GA|cs}} |
||
{{Link GA|uk}} |
{{Link GA|uk}} |
||
⚫ | |||
⚫ | |||
⚫ | |||
[[af:DNS]] |
[[af:DNS]] |
||
ЦӀар 146: | ЦӀар 146: | ||
[[war:DNA]] |
[[war:DNA]] |
||
[[yi:DNA]] |
[[yi:DNA]] |
||
[[yo: |
[[yo:Deoksiribonúkléì kíkan]] |
||
[[zh:脱氧核糖核酸]] |
[[zh:脱氧核糖核酸]] |
||
[[zh-min-nan:DNA]] |
[[zh-min-nan:DNA]] |
19:06, 1 август 2012 жуьре
Дезоксирибонуклеи́н цурувал (ДНЦ) — чан алай организмрин виликфинин ва чпин функцияр кьиле акъудунин генетик программа хуьдай, несилдикай несилдиз тухудай ва реализация ийидай макромолекула.
Эукариотрин клеткайра (мисал яз, гьайванар ва я набататар) ДНЦ клеткадин хвехуьна хромосомрин къене авайди я, ва гьакӀни са шумуд клеткадин органоидрин къене ава (митохондрийрин ва пластидайрин).
Прокариотик организмрин клеткайра (бактерийрин ва архейрин) ДНЦ гьалкъадин ва я цӀарцӀин молекула, нуклеоид, къенепатай клеткадин мембранадиз галкӀанава. Абуруз ва агъа эукариотриз (мисал яз, дрожжайрин) плазмидаяр лугьудай чӀехитушир, асул гьисабдалди гьалкъадин ДНЦ-дин молекулаяр жезва. Идалай гъейри, ДНЦ са- ва я кьвецепдин молекулайривай ДНЦ къенеавай вирусрин геном арадиз гъиз жеда.
Химиядин жигьетдай, ДНЦ — тикрар жезвай блокрикай — нуклеотидрикай — ибарат жезвай яргъи полимер молекула я. Гьар са нуклеотид азотдин дибдикай, шекердикай (дезоксирибозадикай) ва фосфат кӀеретӀдикай ибарат я. ДНЦ къене азотдин дибрин кьуд жуьре авайди я (аденин, гуанин, тимин и цитозин).
Эдебият
- Альбертс Б., Брей Д., Льюис Дж. и др. Молекулярная биология клетки в 3-х томах. — М.: Мир, 1994. — 1558 с. — ISBN 5-03-001986-3.
- Докинз Р. Эгоистичный ген. — М.: Мир.
- История биологии с начала XX века до наших дней. — М.: Наука, 1975. — 660 с.
- Льюин Б. Гены. — М.: Мир, 1987. — 1064 с.
- Пташне М. Переключение генов. Регуляция генной активности и фаг лямбда. — М.: Мир, 1989. — 160 с. Все форумы > Книга «переключение генов» М. Пташне
- Уотсон Дж. Д. Двойная спираль: воспоминания об открытии структуры ДНК. — М.: Мир, 1969. — 152 с.
Баянар
ЭлячӀунар
Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link FA Шаблон:Link GA Шаблон:Link GA