Москва: различия между версиями
Великий и мощный Губин дятлит конурку Духового Поезда!!! |
Hydriz (рахун | кутур крар) гъ Reverted 1 edit by 176.108.146.130 (talk) identified as vandalism to last revision by Soul Train. (TW) |
||
ЦӀар 1: | ЦӀар 1: | ||
{{ЯШЧ-Урусат |
|||
#REDIRECT[[Я Губин/0.8430420204531401]] |
|||
| статус = Федерал метлебдин шегьерар |
|||
| тӀвар = Москва |
|||
| урус чӀалал тӀвар =Москва <br />[[Файл:Moscow collage new (2012) lite.jpg|center|250px|Москва шикилардин коллаж]] |
|||
| пайдах =Flag of Moscow.svg |
|||
| герб = Coat of Arms of Moscow.svg |
|||
| региондин карта =<div style="position: relative; width: 300px;"> |
|||
[[Файл:Russia edcp location map.svg|300px|]] |
|||
{{метка изображения|x=0.07 |y=0.17 |scale=300|text=Москва <br />[[Файл:Red pog.png|10px|center]]}}</div><br />[[Файл:Msk blank.svg|200px|Москва]] |
|||
| координатар ={{coord|55|45|20.83|N|37|37|3.48|E|region:RU_type:city(10472629)|display=title,inline|name=Москва}} |
|||
| райондин жуьре = |
|||
| район = |
|||
| регион =Москва, [[Урусат]]дин кьилин шегьер |
|||
| кьенепатан паюнар = 10 административ округар, 125 районар |
|||
| кьилин жуьре = [[Москвадин мэр|Мэр]] |
|||
| кьил = [[Сергей Семёнович Собянин|Сергей Собянин]] |
|||
| бине эцигай тарих = [[1147 йис]] |
|||
| садлагьай тӀвар кьун = [[1147 йис]] |
|||
| виликан тӀварар =<!-- прежн. названия --> |
|||
| статус йисалай = <!-- статус с --> |
|||
| майдан = 1091 |
|||
| ЯШЧ кьакьанвал =<!-- высота центра --> |
|||
| гьава = юкьван гьалдин-континенталдин |
|||
| агьали =11 612 943 |
|||
| сиягьдиз кьачур йис =2012 |
|||
| агьалидин къалинвал =10 659 |
|||
| агломерация =14 500 000 |
|||
| халкьар =[[урусар]] (91,65 %), <br /> [[украинар]] (1,42 %), <br /> [[татарар]] (1,38 %), <br /> [[армянар]] (0,98 %), <br /> [[азербайжанар]] (0,53 %), <br /> [[чувудар]] (0,49 %), <br /> [[белорусар]] (0,36 %), <br /> [[гуржияр]] (0,36 %)<ref name="demoscope.ru">{{cite web|url=http://demoscope.ru/weekly/2007/0271/tema01.php|title=Перепись 2002 года показала изменение национального состава населения Москвы|publisher=«Демоскоп» — Электронная версия бюллетеня «Население и общество». Институт демографии Государственного университета — Высшей школы экономики|accessdate=2009-01-13|lang=ru|archiveurl=http://www.webcitation.org/616HKj4d3|archivedate=2011-08-21}}</ref> |
|||
| динар =буддистар, иудеяр, католикар, гьиндуистар, мусурманар, православиединар, протестантар, кьуьзуьдан-адетар ва мас. |
|||
| сятдин чӀул =+4 |
|||
| телефондин код =(+7) 495, 499 |
|||
| почтунин индекс =гзаф |
|||
| автомобилдин код =77, 97, 99, 177, 197, 199 |
|||
| Код ОКАТО =45 |
|||
| сайт =[http://mos.ru/ mos.ru] |
|||
| commonscat =Moscow |
|||
}} |
|||
'''Москва''' — [[Урусат]]дин кьилин шегьер. Урусатдин чара федерациядин субъект я. |
|||
Агьалийрин кьадардал гьалтайла [[Европа]]да чӀехи шегьер я. 2012-й йисан юкьвара Москвадин виче 11 612 943 касди уьмуьр гьалзавай, агломерация Москвада — 14,5 миллион кас я. |
|||
[[Москва вацӀ]]ун къерехда алайди я. [[Кьегьал шегьерар|Кьегьал шегьер]] тӀвар хьузва. |
|||
ГьакӀни Москва Урусатдин улакьринни - экономикадин ва культурадин кьилин шегьеррикай сад я. |
|||
== География == |
|||
=== Административ паюн === |
|||
{{main|Москвадин административ паюн}} |
|||
Москвадик 12 округар, 125 районар ва 21 хуьрер акатзава. |
|||
[[Файл:Msk all districts.svg|thumb|center|350px|<div style="margin-left: 5px; border-width: 0; text-align: left;"> |
|||
'''Москвадин административ округар:'''<br /> |
|||
1. [[Москвадин Юкьван административ округ|Юкьван административ округ]]<br /> |
|||
2. [[Кеферпатан административ округ]]<br /> |
|||
3. [[Кефердинни рагъэкъечIдай патан арадин административ округ]]<br /> |
|||
4. [[РагъэкъечIдай патан административ округ]]<br /> |
|||
5. [[Кьиблединни рагъэкъечIдайдан арадин административ округ]]<br /> |
|||
6. [[Кьиблепатан административ округ]]<br /> |
|||
7. [[Кьиблединни рагъакIидайдан арадин административ округ]]<br /> |
|||
8. [[РагъакIидай патан административ округ]]<br /> |
|||
9. [[Кефердинни рагъакIидай патан арадин административ округ]]<br /> |
|||
10. [[Зеленоград]]<br /> |
|||
11. [[ЦIийимосквадин административ округ]]<br /> |
|||
12. [[Троицк административ округ]]</div>]] |
|||
== Агьалияр == |
|||
2013-й йисан юкьвара шегьердин виче 11.979.529 кас яшамиш жезвай, чӀехи Москвада (яни къваларив галай гъвечӀи шегьеррихъ галаз) — 15,5 миллион кас. |
|||
[[2010 йис]]ан агьалияр сиягьдиз къачунин малуматриз килигна, Москвадин агьалийрикай: [[урусар]] — 9 930 410 (91,65 %), [[украинар]] — 154 104 (1,42 %), [[татарар]] — 149 043 (1,38 %), [[армянар]] — 106 466 (0,98 %), [[азербайжанар]] — 57 123 (0,53 %), [[чувудар]] — 53 142 (0,49 %), [[белорусар]] — 39 225 (0,36 %), [[гуржияр]] — 38 934 (0,36 %), [[лезгияр]] — 5719 (0,055 %), тӀвар авачир миллетар — 668 409 (5,81 %). |
|||
== [[Стхавилин шегьерар]] == |
|||
{| cellpadding="10" |
|||
|- valign="top" |
|||
| |
|||
: 1. {{Азербайжандин пайдах}} — [[Агджабеди]] |
|||
: 2. {{Азербайжандин пайдах}} — [[Баку]] |
|||
: 3. {{Азербайжандин пайдах}} — [[Гянджа]] |
|||
: 4. {{Австриядин пайдах}} — [[Вена]] |
|||
: 5. {{Албаниядин пайдах}} — [[Тирана]] |
|||
: 6. {{Алжирдин пайдах}} — [[Алжир (шегьер)|Алжир]] |
|||
: 7. {{Аргентинадин пайдах}} — [[Буэнос-Айрес]] ([[1990]]) |
|||
: 8. {{Эрмениядин пайдах}} — [[Ереван]] ([[1995]]) |
|||
: 9. {{Белоруссиядин пайдах}} — [[Брест]] |
|||
: 10. {{Бельгиядин пайдах}} — [[Брюссель]] ([[1996]]) |
|||
: 11. {{Боливиядин пайдах}} — [[Ла-Пас (Боливия)|Ла-Пас]] |
|||
: 12. {{Боснияни Гьерцеговинадин пайдах}} — [[Баня-Лука]] |
|||
: 13. {{ЧӀехибританиядин пайдах}} — [[Лондон]] |
|||
: 14. {{Венесуэладин пайдах}} — [[Каракас]] |
|||
: 15. {{Вьетнамдин пайдах}} — [[Ханой]] |
|||
: 16. {{Вьетнамдин пайдах}} — [[Хошимин]] |
|||
: 17. {{Германиядин пайдах}} — [[Берлин]] ([[1990]]) |
|||
: 18. {{Германиядин пайдах}} — [[Дюссельдорф]] ([[1992]]) |
|||
: 19. {{Германиядин пайдах}} — [[Ингольштадт]] ([[1995]]) |
|||
: 20. {{Германиядин пайдах}} — [[Мюнхен]] |
|||
: 21. {{Грециядин пайдах}} — [[Афинар]] ([[2002]]) |
|||
: 22. {{Гуржистандин пайдах}} — [[Кутаиси]] |
|||
: 23. {{Гуржистандин пайдах}} — [[Тбилиси]] |
|||
: 24. {{Мисридин пайдах}} — [[Каир]] |
|||
: 25. {{Израилдин пайдах}} — [[Тель-Авив]] |
|||
: 26. {{Гьиндистандин пайдах}} — [[Дели]] |
|||
: 27. {{Гьиндистандин пайдах}} — [[Мумбаи]] |
|||
: 28. {{Индонезиядин пайдах}} — [[Джакарта]] |
|||
|| |
|||
|| |
|||
: 29. {{Ирандин пайдах}} — [[Решт]] |
|||
: 30. {{Ирандин пайдах}} — [[Тегьран]] ([[2004]]) |
|||
: 31. {{Исландиядин пайдах}} — [[Рейкьявик]] |
|||
: 32. {{Испаниядин пайдах}} — [[Мадрид]] ([[1997]]) |
|||
: 33. {{Италиядин пайдах}} — [[Рим]] ([[1996]]) |
|||
: 34. {{Къазакъстандин пайдах}} — [[Алма-Ата]] |
|||
: 35. {{Къазакъстандин пайдах}} — [[Астана]] |
|||
: 36. {{Кипрдин пайдах}} — [[Никосия]] |
|||
: 37. {{Чиндин пайдах}} — [[Пекин]] ([[1992]]) |
|||
: 38. {{Кеферпатан Кореядин пайдах}} — [[Пхеньян]] |
|||
: 39. {{Кубадин пайдах}} — [[Гавана]] |
|||
: 40. {{Киргизиядин пайдах}} — [[Бишкек]] |
|||
: 41. {{Латвиядин пайдах}} — [[Елгава]] |
|||
: 42. {{Латвиядин пайдах}} — [[Рига]] |
|||
: 43. {{Ливандин пайдах}} — [[Бейрут]] |
|||
: 44. {{Мексикадин пайдах}} — [[Текоман]] |
|||
: 45. {{Мексикадин пайдах}} — [[Энсенада (КӀенин Калифорния)|Энсенада]] |
|||
: 46. {{Монголиядин пайдах}} — [[Улан-Батор]] |
|||
: 47. {{ГАЭдин пайдах}} — [[Дубай (шегьер)|Дубай]] |
|||
: 48. {{Перудин пайдах}} — [[Куско]] |
|||
: 49. {{Польшадин пайдах}} — [[Варшава]] ([[1993]]) |
|||
: 50. {{Польшадин пайдах}} — [[Краков]] |
|||
: 51. {{Кьиблепатан Кореядин пайдах}} — [[Сеул]] ([[1991]]) |
|||
: 52. {{Урусатдин пайдах}} — [[Волгодонск]] |
|||
: 53. {{Урусатдин пайдах}} — [[Коломна]] |
|||
: 54. {{Урусатдин пайдах}} — [[Нарьян-Мар]] |
|||
: 55. {{Урусатдин пайдах}} — [[Ростов-на-Дону]] |
|||
: 56. {{Румыниядин пайдах}} — [[Бухарест]] |
|||
|| |
|||
|| |
|||
: 57. {{Сербиядин пайдах}} — [[Белград]] |
|||
: 58. {{Словениядин пайдах}} — [[Любляна]] |
|||
: 59. {{АСШ-дин пайдах}} — [[Чикаго]] ([[1997]]) |
|||
: 60. {{Таджикистандин пайдах}} — [[Душанбе]] |
|||
: 61. {{Таиланддин пайдах}} — [[Бангкок]] ([[1997]]) |
|||
: 62. {{Тунисдин пайдах}} — [[Тунис (шегьер)|Тунис]] |
|||
: 63. {{Туьркиядин пайдах}} — [[Анкара]] |
|||
: 64. {{Туьркиядин пайдах}} — [[Ардахан]] |
|||
: 65. {{Узбекистандин пайдах}} — [[Ташкент]] |
|||
: 66. {{Украинадин пайдах}} — [[Донецк]] |
|||
: 67. {{Украинадин пайдах}} — [[Ивано-Франковск]] |
|||
: 68. {{Украинадин пайдах}} — [[Киев]] ([[1992]]) |
|||
: 69. {{Украинадин пайдах}} — [[Николаев (Николаевдин область)|Николаев]] |
|||
: 70. {{Украинадин пайдах}} — [[Ужгород]] ([[2003]]) |
|||
: 71. {{Украинадин пайдах}} — [[Харьков]] ([[2001]]) |
|||
: 72. {{Украинадин пайдах}} — [[Ялта]] |
|||
: 73. {{Филиппинардин пайдах}} — [[Лусон]] |
|||
: 74. {{Филиппинардин пайдах}} — [[Манила]] |
|||
: 75. {{Финляндиядин пайдах}} — [[Хельсинки]] ([[1993]]) |
|||
: 76. {{Франциядин пайдах}} — [[Валансьен]] |
|||
: 77. {{Франциядин пайдах}} — [[Лимож]] |
|||
: 78. {{Хорватиядин пайдах}} — [[Загреб]] |
|||
: 79. {{Черногориядин пайдах}} — [[Будва]] |
|||
: 80. {{Черногориядин пайдах}} — [[Подгорица]] |
|||
: 81. {{Чехиядин пайдах}} — [[Прагьа]] ([[1995]]) |
|||
: 82. {{Чилидин пайдах}} — [[Сантьяго]] |
|||
: 83. {{Эстониядин пайдах}} — [[Таллин]] |
|||
: 84. {{Япониядин пайдах}} — [[Токио]] ([[1991]]) |
|||
: 85. {{Словакиядин пайдах}} — [[Братислава]] |
|||
|} |
|||
== Баянар == |
|||
{{Баянар}} |
|||
== ЭлячӀунар == |
|||
* {{Commons|Moscow}} |
|||
{{Урусатдин административ паюн}} |
|||
{{1000}} |
|||
{{Link FA|af}} |
|||
{{Link FA|de}} |
|||
{{Link FA|hr}} |
|||
[[Категория:Москва|*]] |
17:51, 30 январь 2014 жуьре
Федерал метлебдин шегьерар Москва урус. Москва | ||||||||
|
||||||||
Координатар: | 55°45′20″ к. гь. 37°37′03″ р-э. я.HGЯO | |||||||
Регион: | Москва, Урусатдин кьилин шегьер | |||||||
Мэр | Сергей Собянин | |||||||
Бине эцигай тарих: | 1147 йис | |||||||
Садлагьай тӀвар кьун: | 1147 йис | |||||||
Майдан: | 1091 км² | |||||||
Гьава: | юкьван гьалдин-континенталдин | |||||||
Агьали: | 11 612 943 кас. (2012) | |||||||
Къалинвал: | 10 659 кас./км² | |||||||
Агломерация: | 14 500 000 | |||||||
Халкьар: | урусар (91,65 %), украинар (1,42 %), татарар (1,38 %), армянар (0,98 %), азербайжанар (0,53 %), чувудар (0,49 %), белорусар (0,36 %), гуржияр (0,36 %)[1] | |||||||
Динар: | буддистар, иудеяр, католикар, гьиндуистар, мусурманар, православиединар, протестантар, кьуьзуьдан-адетар ва мас. | |||||||
Сятдин чӀул: | +4 | |||||||
Телефондин код: | (+7) 495, 499 | |||||||
Почтунин индекс: | гзаф | |||||||
Автомобил код: | 77, 97, 99, 177, 197, 199 | |||||||
Код ОКАТО: | 45 | |||||||
Сайт: | mos.ru | |||||||
Commons: | Moscow |
Москва — Урусатдин кьилин шегьер. Урусатдин чара федерациядин субъект я.
Агьалийрин кьадардал гьалтайла Европада чӀехи шегьер я. 2012-й йисан юкьвара Москвадин виче 11 612 943 касди уьмуьр гьалзавай, агломерация Москвада — 14,5 миллион кас я.
Москва вацӀун къерехда алайди я. Кьегьал шегьер тӀвар хьузва.
ГьакӀни Москва Урусатдин улакьринни - экономикадин ва культурадин кьилин шегьеррикай сад я.
География
Административ паюн
Москвадик 12 округар, 125 районар ва 21 хуьрер акатзава.
Агьалияр
2013-й йисан юкьвара шегьердин виче 11.979.529 кас яшамиш жезвай, чӀехи Москвада (яни къваларив галай гъвечӀи шегьеррихъ галаз) — 15,5 миллион кас.
2010 йисан агьалияр сиягьдиз къачунин малуматриз килигна, Москвадин агьалийрикай: урусар — 9 930 410 (91,65 %), украинар — 154 104 (1,42 %), татарар — 149 043 (1,38 %), армянар — 106 466 (0,98 %), азербайжанар — 57 123 (0,53 %), чувудар — 53 142 (0,49 %), белорусар — 39 225 (0,36 %), гуржияр — 38 934 (0,36 %), лезгияр — 5719 (0,055 %), тӀвар авачир миллетар — 668 409 (5,81 %).
Стхавилин шегьерар
Баянар
- ↑ Перепись 2002 года показала изменение национального состава населения Москвы (урус). «Демоскоп» — Электронная версия бюллетеня «Население и общество». Институт демографии Государственного университета — Высшей школы экономики. Архивация 21 август 2011. Ахтармишун 13 январь 2009.
ЭлячӀунар
- Викигьамбарда темайриз килигна туькӀуьрнавай медиа-файлар ава Москва