Австрия: различия между версиями
Содержимое удалено Содержимое добавлено
Великий и мощный Губин дятлит конурку Духового Поезда!!! |
Hydriz (рахун | кутур крар) гъ Reverted 1 edit by 176.108.146.130 (talk) identified as vandalism to last revision by Soul Train. (TW) |
||
ЦӀар 1: | ЦӀар 1: | ||
{{Гьукумат |
|||
#REDIRECT[[Я Губин/0.2631922403816134]] |
|||
| тӀвар =Австрия |
|||
| тамам тӀвар = Österreich |
|||
| пайдах = Flag of Austria.svg |
|||
| пайдахдин тӀвар = Австриядин пайдагь |
|||
| пайдахдин кьадар = 100px |
|||
| герб = Austria Bundesadler.svg |
|||
| гербдин тӀвар = Австриядин герб |
|||
| карта = EU-Austria.svg |
|||
| гимн = Land der Berge, Land am Strome |
|||
| кьилин шегьер = Вена |
|||
| шегьерар = [[Вена]], [[Грац]], [[Линц]], [[Зальцбург]] |
|||
| аслутуширвал = [[17 фандукӀ]] [[1918]] |
|||
| аслутуширвал девирда = [[Австро-Венгрия]] |
|||
| чӀал = [[немцарин чӀал]] |
|||
| идара авунин тегьер = [[Парламентдин республика]] |
|||
| кьил = [[Хайнц Фишер]] ([[Австриядин президент|президент]]), <br />[[Файман, Вернер|Вернер Файман]] ([[Австриядин канцлер|канцлер]]) |
|||
| ччил = 83 871 |
|||
| цин ччилин процент = 1,7 |
|||
| ччилдин чка = 112 |
|||
| халкь = 8 404 252 |
|||
| халкьдин чка = 92 |
|||
| ксарин къалинвал = 100 |
|||
| пул = [[евро]] |
|||
| КъВБ = 330,5 |
|||
| КъВБдин чка = 35 |
|||
| агьалийрин са касдиз аватзавай КъВБ = 49 082 |
|||
| ИПВИ = 0,885 |
|||
| ИПВИ чка = 19 |
|||
| интернет-домен = [[.at]], [[.eu]] |
|||
| телефондин код = +43 |
|||
| сятдин чӀул = +1 |
|||
}} |
|||
'''Австрия''' ({{ЧӀ-de|Republik Österreich}}) — юкьван [[европа]]да авай гьукумат. |
|||
== Дегь заманада == |
|||
== Чилинмикит == |
|||
Австриядин чӀехи пай кьазва Альпар сувайри. Къуншивилин гьукуматар: [[Германия]], [[Чехия]], [[Словакия]], [[Венгрия]], [[Словения]], [[Италия]], [[Швейцария]], [[Лихтенштейн]]. |
|||
== Ксар == |
|||
Ксар — 8,375 млн исан (2010).Инсан кьелунай 2006, чӀехи миллетдин кӀватӀал — австрийицар — 88,6 % . |
|||
== Дин == |
|||
Исан кьелунай 2001 йисуз, 73,6 % австрийецар — католикар, 4,7 % — лютеранар, 6,5 % ксар какатзава масса диннрик (ислам — 4,2 %, православи — 2,2 %, иудаизм — 0,1 %; вири зарегистрироват хьана 12 конфесси, гьабрик 3 агъзур сикх (2009)), 12 % ксар кутазва чеб са конфессидик (1991 йисуз гьабрик 8,6 %). |
|||
== ЭлячӀунар == |
|||
* [http://www.bmeia.gv.at/ Außenministerium der Republik Österreich] |
|||
* [http://data.un.org/CountryProfile.aspx?crName=Austria UNdata | country profile | Austria] |
|||
{{Европадин гьукуматар}} |
|||
{{1000}} |
|||
[[Категория:Австрия|*]] |
|||
{{Link FA|da}} |
17:51, 30 январь 2014 жуьре
Австрия Österreich | |||||||||||
|
|||||||||||
Кьилин шегьер: | Вена | ||||||||||
Шегьерар: | Вена, Грац, Линц, Зальцбург | ||||||||||
Аслутуширвал: | 17 фандукӀ 1918 (Австро-Венгриядилай) | ||||||||||
ЧӀал: | немцарин чӀал | ||||||||||
Идара авунин тегьер: | Парламентдин республика | ||||||||||
Кьил: | Хайнц Фишер (президент), Вернер Файман (канцлер) | ||||||||||
Майдан: | {{{чил}}} км² | ||||||||||
· Цин кьадар %: | {{{цин кьадар}}} | ||||||||||
Агьалияр: | 8 404 252 кас (92-лагьай) | ||||||||||
· Агьалийрин чуькьуьнвал: | {{{агьалидин чуькьуьнвал}}} кас/км² | ||||||||||
Пул: | евро | ||||||||||
КъВБ: | 330,5 млрд. $ (35-лагьай) | ||||||||||
· АСКА КъВБ: | {{{агьалийрин са касдал къвезвай КъВБ}}} $ | ||||||||||
ИПВИ: | 0,885 (19-лагьай) | ||||||||||
Домен: | .at, .eu | ||||||||||
Телефондин код: | +43 | ||||||||||
Сятдин чӀул: | +1 |
Австрия (нем. Republik Österreich) — юкьван европада авай гьукумат.
Дегь заманада
Чилинмикит
Австриядин чӀехи пай кьазва Альпар сувайри. Къуншивилин гьукуматар: Германия, Чехия, Словакия, Венгрия, Словения, Италия, Швейцария, Лихтенштейн.
Ксар
Ксар — 8,375 млн исан (2010).Инсан кьелунай 2006, чӀехи миллетдин кӀватӀал — австрийицар — 88,6 % .
Дин
Исан кьелунай 2001 йисуз, 73,6 % австрийецар — католикар, 4,7 % — лютеранар, 6,5 % ксар какатзава масса диннрик (ислам — 4,2 %, православи — 2,2 %, иудаизм — 0,1 %; вири зарегистрироват хьана 12 конфесси, гьабрик 3 агъзур сикх (2009)), 12 % ксар кутазва чеб са конфессидик (1991 йисуз гьабрик 8,6 %).