Мумбаи: различия между версиями
Nessaja (рахун | кутур крар) Нет описания правки |
Нет описания правки |
||
ЦӀар 1: | ЦӀар 1: | ||
{{ЯШЧ |
|||
⚫ | |||
| статус = Шегьер |
|||
| тӀвар =Мумбаи |
|||
| тамам тӀвар ={{lang-mr|मुंबई}}, {{lang-hi|मुम्बई}}, {{lang-en|Mumbai}} |
|||
| фотография = Mumbai Montage.jpg |
|||
| кьадар = 300px |
|||
| къул = Мумбаидин шикилар |
|||
| пайдах = |
|||
| герб = |
|||
| региондин карта =<div style="position: relative; width: 300px;"> |
|||
[[Файл:India location map.svg|300px|border]] |
|||
{{метка изображения|x=0.136 |y=0.535 |scale=300|text=Мумбаи<br />[[Файл:Red pog.png|10px|center]]}} |
|||
</div> |
|||
| координатар ={{coord|18|58||N|72|50||E|type:city(19500000)_region:IN|display=title,inline|name=Мумбаи}} |
|||
| уьлкве =Индия |
|||
| райондин жуьре = [[Индиядин административ паюн|Штат]] |
|||
| район = [[Магьараштра]] |
|||
| регион = |
|||
| хуьруьн жуьре = |
|||
| хуьр = |
|||
| кьенепатан паюнар = 23 районар |
|||
| кьилин жуьре = Мэр |
|||
| кьил = Датта Далви |
|||
| бине эцигай тарих = [[1672 йис]] |
|||
| садлагьай тӀвар кьун = <!-- 1е упоминан--> |
|||
| виликан тӀварар = Бомбей |
|||
| статус йисалай = <!-- статус с --> |
|||
| майдан = 603 |
|||
| ЯШЧ кьакьанвал =11 м |
|||
| гьава = субэкваториалдин |
|||
| агьали =12 478 447 |
|||
| сиягьдиз кьачур йис =2011 |
|||
| агьалидин къалинвал =20 694 |
|||
| агломерация =18 414 288 |
|||
| халкьар = |
|||
| динар =[[индуизм]] (68 %), [[ислам]] (17 %), [[хашпара дин]] (4 %), [[буддизм]] (4 %) |
|||
| сятдин чӀул =[[UTC+5:30]] |
|||
| телефондин код =+91 22 |
|||
| почтунин индекс =110 xxx |
|||
| автомобилдин код =MH-01, MH-02, MH-03 |
|||
| сайт = http://www.mcgm.gov.in/ |
|||
| commonscat =Mumbai |
|||
}} |
|||
⚫ | |||
== География == |
== География == |
||
Мумбаи Улхас вацӀун эхирдал алайди я, Бомбей, Солсетт островарни гьабурухъ галай къерех галаз. Мумбаи гьуьлелай |
Мумбаи Улхас вацӀун эхирдал алайди я, Бомбей, Солсетт островарни гьабурухъ галай къерех галаз. Мумбаи гьуьлелай 10-дилай 15 метрдал кьакьан чкадал ала. Мумбаидин кефер пата пара кӀунтӀар ава, шегьердин виридалайни кьакьан чка гьуьлелай 450 метр винихъ гала. |
||
Шегьердин гьяркьуьвал 603,4 км² я. Шегьердин къене вирер ава: Тулси, Вихар, Поваи. Сифте кьведди, милли парк Боривалида авай, шегьердин пайдиз хъвадай яд гузва. Мумбаидай тӀуз пуд вацӀ авахьзава, милли паркда кьил къачузвай. Гьуьл патаг гвайвили шегьердин накьвадик пара къум ква, яргъара палчух ава. Рагаррин жуьреяр чӀулав базальт я. |
Шегьердин гьяркьуьвал 603,4 км² я. Шегьердин къене вирер ава: Тулси, Вихар, Поваи. Сифте кьведди, милли парк Боривалида авай, шегьердин пайдиз хъвадай яд гузва. Мумбаидай тӀуз пуд вацӀ авахьзава, милли паркда кьил къачузвай. Гьуьл патаг гвайвили шегьердин накьвадик пара къум ква, яргъара палчух ава. Рагаррин жуьреяр чӀулав базальт я. |
||
== Агьалияр == |
|||
== Тарих == |
|||
== Баянар == |
== Баянар == |
||
ЦӀар 14: | ЦӀар 53: | ||
== ЭлячӀунар == |
== ЭлячӀунар == |
||
* [http://www.mumbaimirror.com/ MumbaiMirror — Мумбаи хабарар] {{ref-en}} |
|||
{{1000}} |
{{1000}} |
13:34, 7 июнь 2014 жуьре
Шегьер Мумбаи мар. मुंबई, хинди: मुम्बई, ингл. Mumbai | ||||||||
Мумбаидин шикилар Мумбаидин шикилар |
||||||||
Координатар: | 18°58′ к. гь. 72°50′ р-э. я.HGЯO | |||||||
Уьлкве: | Индия | |||||||
Штат | Магьараштра | |||||||
Мэр | Датта Далви | |||||||
Бине эцигай тарих: | 1672 йис | |||||||
Виликан тӀварар: | Бомбей | |||||||
Майдан: | 603 км² | |||||||
ЯШЧ кьакьанвал: | 11 м | |||||||
Гьава: | субэкваториалдин | |||||||
Агьали: | 12 478 447 кас. (2011) | |||||||
Къалинвал: | 20 694 кас./км² | |||||||
Агломерация: | 18 414 288 | |||||||
Динар: | индуизм (68 %), ислам (17 %), хашпара дин (4 %), буддизм (4 %) | |||||||
Сятдин чӀул: | UTC+5:30 | |||||||
Телефондин код: | +91 22 | |||||||
Почтунин индекс: | 110 xxx | |||||||
Автомобилдин код: | MH-01, MH-02, MH-03 | |||||||
Сайт: | http://www.mcgm.gov.in/ | |||||||
Commons: | Mumbai |
Мумбаи (гьакӀни Бомбей) (мар. मुंबई, хинди: मुम्बई, ингл. Mumbai) — Индиядин Магьараштра штатдин кьилин шегьер я. Гьукуматдин виридалайни пара агьалияр авай шегьер я, дуьньядин — вадлагьайди. Мумбаи Индиядин рагъэкӀидай патан къерехал алайди я.
География
Мумбаи Улхас вацӀун эхирдал алайди я, Бомбей, Солсетт островарни гьабурухъ галай къерех галаз. Мумбаи гьуьлелай 10-дилай 15 метрдал кьакьан чкадал ала. Мумбаидин кефер пата пара кӀунтӀар ава, шегьердин виридалайни кьакьан чка гьуьлелай 450 метр винихъ гала.
Шегьердин гьяркьуьвал 603,4 км² я. Шегьердин къене вирер ава: Тулси, Вихар, Поваи. Сифте кьведди, милли парк Боривалида авай, шегьердин пайдиз хъвадай яд гузва. Мумбаидай тӀуз пуд вацӀ авахьзава, милли паркда кьил къачузвай. Гьуьл патаг гвайвили шегьердин накьвадик пара къум ква, яргъара палчух ава. Рагаррин жуьреяр чӀулав базальт я.