Алуча
Перейти к навигации
Перейти к поиску
Алуча | |||||||||||||||||||||
![]() Цуьк аванвай алуча | |||||||||||||||||||||
Илимда классриз пай хьун | |||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Алава малуматар
| |||||||||||||||||||||
Илимда адан тӀвар | |||||||||||||||||||||
Prunus cerasifera Ehrh. (1785) | |||||||||||||||||||||
Синонимар | |||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||
|
Алуча (лат. Prúnus cerasífera) — Хутар хьтинбурун сихилдиз талукь тир мейвеяр гузвай тарцин набатат.
Алуча гаф лезги, урус ва бязи муькуь чlалариз азербайжан чIалай атанва (азер. «alça»).
1955 йисуз H. В. Ковалёва са шумуд сорт алучаяр дуьздал акъуднай.
- Prunus cerasifera Ehrh. — алуча.
- Prunus caspica Kovalev & Ekimov — каспидин алуча.
- Prunus iranica Kovalev — ирандин алуча.
- Prunus ursina Kotschy — сириядин алуча.
- Prunus sogdiana Vassilcz. — ферганадин алуча.
И вад жуьре алучаяр сад садавай хъсандиз тафаватлу я ва Юкьванни Виликпатан Азияда тайин тир географик ареалар кьунва.
Эдебият[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
- Костина К. Ф. Культура сливы. — Симферополь, 1951.
- Ковалёв Н. В. Алыча в природе, культуре и селекции. — Ташкент, 1955.