Мустафа Камал Ататуьрк
Внешний вид
Мустафа Камал Ататуьрк | |
|---|---|
| Mustafa Kemal Atatürk | |
| Хьайила ганвай тӀвар | Ali Rıza oğlu Mustafa |
| Дидедиз хьайи чӀав | 1881 йисан 19 май |
| Дидедиз хьайи чка | Салоники[1][2] |
| Кьиникьин чӀав | 1938 йисан 10 ноябрь (57 йис.) |
| Кьиникьин чка | Долмабахче[3] |
| Гьукумат | Туьркия ва Осман империя |
| Пеше | политик, гьукуматдин кардал алахъавайди, кхьираг, революционер ва армейский офицер |
| Буба | Али Рыза-эфенди |
| Диде | Зюбейде-ханым |
| Гъуьл-пабвал | Латифе Ушаклыгиль |
| Мукьвади | Сабиха Гёкчен, Ülkü Adatəpə, Əbdürrəhim Tuncak, Афет Инан, Zəhra Aylin, Ruqiyə Ərkin, Nəbilə İrdelp ва Sığırtmaç Mustafa |
| Пишкешар | орден «Святой Александр», Медаль независимости, медаль Лиакат, Военная медаль, медаль Имтияз, Железный крест, крест «За военные заслуги» 3-го класса, бронзовая медаль «За военные заслуги», серебряная медаль «За военные заслуги», орден Короны 1-го класса (Пруссия), орден Меджидие 1-й степени, орден Меджидие 2-й степени, орден Меджидие 5-й степени, Орден Османие 2 степени, Орден Османие 3 степени, Орден Османие 4 степени ва Железный крест 2-го класса |
| Автограф |
|
Мустафа́ Кама́л Ататуьрк; Гази Мустафа Камал-паша[4] (туьрк: Mustafa Kemal Atatürk; 19 май 1881[5] — 10 ноябрь 1938) — осман ва туьрк реформатор, сиясатчи, гьукуматдин кар ийизвайди ва кьушундин кьил; Туьркиядин Республикадин халкьдин партиядин бине кутур касни садлагьай лидер; Туьркиядин Республикадин садлагьай президент, алайчӀаван туьрк гьукуматдин бине кутур кас. Тарихда виридалайни хъсан чирнавай 100 ксарин сиягьдиз гьатзава.
Баянар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]- ↑ Ататюрк Мустафа Кемаль, Ататюрк Мустафа Кемаль // Большая советская энциклопедия, 1969—1978 Проверено 28 сентябрьдиз 2015.
- ↑ http://www.britannica.com/EBchecked/topic/591866/Thessaloniki
- ↑ https://www.aa.com.tr/tr/turkiye/ataturkun-dolmabahce-sarayindaki-odasinda-toren/961584
- ↑ «Камал Ататюрк» — Туьркияда титулар арадай акъудунихъ ва хзандин тӀварар ттунихъ алакъа яз, 1934-й ийсалай эгечӀна Мустафа Камалан цӀийи тӀварни хзандин тӀвар(килиг. БСЭ, М., 1936, стб. 163.)
- ↑ Дуьм-дуьз фактик тарих малум туш. Официалдаказ Туьркияда адан хайи йикъан тарих 19 май къабулнава: и югъ Туьркияда 19 Mayıs Atatürk'ü Anma, Gençlik ve Spor Bayramı хьиз малум я.
ЭлячӀунар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
Викигьамбарда темайриз килигна туькӀуьрнавай медиа-файлар ава Мустафа Камал Ататуьрк