Яд

Википедия:1000
Википедиядихъай
Цин лешреш
Цин молекуладин кьадарар
ЗD акунра цин молекула

Яд (jad) (гьидрогендин оксид) — экв аквадай жимивилин тегьерда авай, ранггалачир (гъвечӀи кьадарда), ни авачир ва тӀям авачир (нормал ва стандарт шартӀара) химиядин вещество. Химиядин формула: H2O. КӀеви гьалда авай циз мурк, жив ва я къирав лугьуда, газдин гьалда лагьайтӀа — цин бугъ лугьуда. Ччилин ччинин тахминан 71 % цив кьунва (океанар, гуьлер, вирер, вацӀар, муркар).

Хъсан гзафполяр цӀурурдайди я. ТӀебиатдин шартӀара це гьамиша цӀранавай веществояр ава.(кьелер, газар).

Цин яшамишвал арадиз гъин ва хуьн патал рол чӀехи я, ва гьакӀни, чан алай организмрин химиядин туькӀуьр хьанвай тегьерда, климатдинни гьавадин туькӀуьруна.

Цин жуьреяр[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Ччиле авай яд пуд асул гьалда жезва — жими, газдин ва кӀеви, ва жуьреба-жуьре кӀалубар къачуз жезва. А кӀалубривай савахтунда сад садахъ галаз къуншивал ийиз жеда : цин бугъни цава авай цифер, гуьлуьн ядни айсбергар, муркӀадин гьамбарарни ччилин ччина авай вацӀар, ччилин яд квай къатар. Ци жуьреба-жуьре тӀямар къачуна гзаф веществояр цӀуруриз жеда. Цин «уьмуьрдин чешме» хьиз важиблувиляй, ам фад-фад жуьреба-жуьре принципралди ччара-ччара типриз пайзава.

Арадиз атун, квайбурни кардиз кутун принципдалди:

Цин химиядин тӀварар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Формалдаказ цин са шумуд илимдин жигьетдай дуьз тир химиядиндин тӀварар авайди:

Хсусивилер[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Физикадин хсусивилер[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Нормал атмосфер шартӀара яд жими гьалда жезва.

Агрегат гьалар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Цин пуд агрегат гьал авайди я:

Фазадин диаграммадин элемент — пуд къатан точкаяр:

Фазаяр Чуькьуьн Температура Къейд
МПа °C K
1 Бугъ Яд Мурк Ih 611,657 Па 0,01 273,16

[1]

2 Бугъ Мурк Ih Мурк XI 0 −201,0 72,15

[2][3][4]

3 Яд Мурк Ih Мурк III 209,9 −21,985 251,165

[5][6]

4 Мурк Ih Мурк II Мурк III 212,9 −34,7 238,45 [5][6][7]
5 Мурк II Мурк III Мурк V 344,3 −24,3 248,85 [5][6]
6 Мурк II Мурк VI Мурк XV ~ 800 −143 130 D2O патал[8]
7 Яд Мурк III Мурк V 350,1 −16,986 256,164 [5][6]
8 Яд Мурк IV Мурк XII ~ 500—600 ~ −6 ~ 267

[9]

9 Мурк II Мурк V Мурк VI ~ 620 ~ −55 ~ 218 [10]
10 Яд Мурк V Мурк VI 632,4 0.16 273,32 [5][6]
11 Мурк VI Мурк VIII Мурк XV ~ 1500 −143 130 D2O патал[8]
12 Мурк VI Мурк VII Мурк VIII 2100 ~ 5 ~ 278 [11][12]
13 Яд Мурк VI Мурк VII 2216 81,85 355 [5][6]
14 Мурк VII Мурк VIII Мурк X 62 000 −173 100 [13]
15 Яд Мурк VII Мурк X 47 000 ~ 727 ~ 1000 [14][15]

Цин изотопдин модификацияр[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Цин молекулада авай гьидрогендин изотопдин типдиз килигна, гуьгъуьнлай авай цин жуьреяр ччар ийизва:

ТӀебиатдин цин къене изотопологрин гьисабнавай молекуляр массаяр, халкьаринарадин SMOW (юкьван молекуляр масса = 18,01528873) ва SLAP (юкьван молекуляр масса = 18,01491202) стандартрив кьадайвал[16].

Цин изотополог Молекуляр масса Квайбур, г/кг
SMOW SLAP
1H216O 18,01056470 997,032536356 997,317982662
1HD16O 19,01684144 0,328000097 0,187668379
D216O 20,02311819 0,000026900 0,000008804
1H217O 19,01478127 0,411509070 0,388988825
1HD17O 20,02105801 0,000134998 0,000072993
D217O 21,02733476 0,000000011 0,000000003
1H218O 20,01481037 2,227063738 2,104884332
1HD18O 21,02108711 0,000728769 0,000393984
D218O 22,02736386 0,000000059 0,000000018

Химиядин кьетӀенвилер[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

КӀвалин температурада яд агъадихъ къалурнавайбурухъ галаз химиядин реакция арадал гъизва::

  • гьалогенрихъ галаз (фторо, хлор галаз) ва гьалоидарадин галкӀурунар галаз
  • кьелерихъ галаз, зайиф цурувал ва зайиф основание арадиз гъана абурун тамам гидролиз арадиз гъизва
  • карбон ва органикатушир цурувилерин ангидридрихъ ва гьалогенангидридрихъ галаз
  • актив металлорганикадин галкӀурунрихъ галаз (диэтилцинк, Гринйардин реактивар, метилнатрий и икӀ мад)
  • актив металлрин (кальцийдин, натрийдин, литийдин ва мсб.) карбидрихъ, нитридрихъ, фосфидрихъ, силицидрихъ, гидридрихъ галаз
  • гзаф кьелерихъ галаз, гидратар арадиз гъана
  • боранар, силанрихъ галаз
  • кетенар, карбондин бегьемтушир окисьдихъ галаз
  • инерт газрин фторидрихъ галаз

Чими авурла ци химиядин реакция арадал гъизва:

  • са бязи алкилгалогенидрихъ галаз

Катализатор алай чкадал ци химиядин реакция арадал гъизва:

  • амидар, карбон цурувилерин эфиррихъ галаз
  • ацетилен ва маса алкинрихъ галаз
  • алкенрихъ галаз
  • нитрилрих галаз

Эдебият[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

  • Лосев К.С. Вода. — Л.: Гидрометеоиздат, 1989. — 272 с.
  • Жорес Медведев. Какая вода лучше Архивация 30 январь 2008 йисан.
  • Гидробионты в самоочищении вод и биогенной миграции элементов. М.: МАКС-Пресс. 2008. 200 с. Предисловие члена-корр. РАН В. В. Малахова. (Серия: Наука. Образование. Инновации. Выпуск 9). ISBN 978-5-317-02625-7.
  • О некоторых вопросах поддержания качества воды и ее самоочищения // Водные ресурсы. 2005. т. 32. № 3. С. 337—347.
  • Андреев В. Г. Влияние протонного обменнного взаимодействия на строение молекулы воды и прочность водородной связи. Материалы V Международной конференции «Актуальные проблемы науки в России», Кузнецк 2008, т.3 с.58-62.

Баянар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

  1. L. A.Guildner, D. P. Johnson, and F. E. Jones Vapor pressure of water at its triple point  (инг.) // J. Res. Nat. Bur. Stand.. — 1976. — Vol. 80A. — P. 505—521.
  2. M. J. Francis, N. Gulati and R. M. Pashley The dispersion of natural oils in de-gassed water  (инг.) // J. Colloid Interface Sci.. — 2006. — Vol. 299. — P. 673—677.
  3. R. M. Pashley, M. Rzechowicz, L. R. Pashley and M. J. Francis De-gassed water Is a better cleaning agent  (инг.) // J. Phys. Chem.. — 2005. — Vol. 109. — P. 1231—1238.
  4. R. M. Pashley, M. J. Francis and M. Rzechowicz The hydrophobicity of non-aqueous liquids and their dispersion in water under de-gassed conditions  (инг.) // Curr. Opin. Colloid Interface Sci.. — 2008. — Vol. 13. — P. 236—244.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 Release on the pressure along the melting and the sublimation curves of ordinary water substance Архивация 7 декабрь 2004 йисан.. IAPWS, 1993.
  6. 6,0 6,1 6,2 6,3 6,4 6,5 P. W. Bridgman Water, in the liquid and five solid forms, under pressure. Proc. Am. Acad. Arts Sci. 47, 1912, 439—558.
  7. J. L. F. Abascal, E. Sanz, R. G. Fernández, and C. Vega A potential model for the study of ices and amorphous water: TIP4P/Ice. J. Chem. Phys. 122 (2005) 234511.
  8. 8,0 8,1 C. G. Salzmann, P. G. Radaelli, E. Mayer and J. L. Finney Ice XV: a new thermodynamically stable phase of ice. arXiv:0906.2489v1, cond-mat.mtrl-sci (2009).
  9. E. A. Zheligovskaya, G. G. Malenkov Crystalline water ices Архивация 28 сентябрь 2006 йисан.. Russian Chem. Rev. 75 (2006) 57-76.
  10. L. Mercury, P. Vieillard and Y. Tardy Thermodynamics of ice polymorphs and `ice-like' water in hydrates and hydroxides. Appl. Geochem. 16 (2001) 161—181.
  11. D. Eisenberg and W. Kauzmann The structure and properties of water. Oxford University Press, London, 1969.
  12. L. Pauling The structure of water. В кн.: Hydrogen bonding, Ed. D. Hadzi and H. W. Thompson, Pergamon Press Ltd, London, 1959, pp 1-6.
  13. M. Song, H. Yamawaki, H. Fujihisa, M. Sakashita and K. Aoki Infrared investigation on ice VIII and the phase diagram of dense ices. Phys. Rev. B 68 (2003) 014106.
  14. B. Schwager, L. Chudinovskikh, A. Gavriliuk and R. Boehler Melting curve of H2O to 90 GPa measured in a laser-heated diamond cell. J. Phys: Condens. Matter 16 (2004) S1177-S1179.]
  15. A. F. Goncharov, N. Goldman, L. E. Fried, J. C. Crowhurst, I-F. W. Kuo, C. J. Mundy and J. M. Zaug Dynamic ionization of water under extreme conditions Архивация 31 июль 2013 йисан.. Phys. Rev. Lett. 94 (2005)125508.
  16. Патент RU 2295493. «Способ и установка для производства лёгкой воды». Соловьев С. П.

ЭлячӀунар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

  • Викигьамбарда темайриз килигна туькӀуьрнавай медиа-файлар ава Яд