Колибри
| Колибри | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Разнообразие колибри[1]
|
||||||||||||||
| Илимдин синифриз паюн | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Латин тӀвар | ||||||||||||||
| Trochilidae (Vigors, 1825) | ||||||||||||||
| Агъатухумар | ||||||||||||||
|
Коли́бри (Trochilidae (Vigors, 1825)) — нуькIерин тухум я, колибридиз ухшарбур дестедин тек сад тирди (лат. Trochiliformes). Дуьньяда колибридин 330 жуьредикай гзаф малум я.[2] Абурун ватан Кьиблепатанни Кеферпатан Америкаяр я (Кьиблепатан Аляскадалайни Лабрадорлай ЦIун Ччил кьван). Инай абур вири дуьньядиз чкIана.
Дуьньяда къулухъ лув гуз жезвай тек сад тир луван ничхир я.
Къене авайбур |
Умуми кьетIенвилер [Дуьзар хъувун]
Колибридин яргъивал 5- 6 см, заланвал 2грамм я. Тек са жуьредин колибрийрин яргъивал 21сантиметрдив агакьзава. Маса къушарилай тафаватлу яз колибриди цава эллипс ва я «8» рекьем кхьида саягъда лув гуда. Абуруз гьакIни куьлуь вертолет лугьуда. Абурувай цава азим чIавуз лув тагана акъвазиз жеда. Инсандиз абуру гьикI лув гудатIа аквадач, куьлуь циф аквазвай хьизжеда.
И къушарин кIуф ва тум чпин бедендилай гзаф яргъи я. Вич гзаф иер я лугьуз адаз «Гевгьер» лугьуда. Адал гьар жуьредин рангар ала. И рангар экуь ва михьибур я. Колибридихъ гзаф везинлу ван ава ва адан манийри вири гьейранарда.
Эдебият [Дуьзар хъувун]
Баянар [Дуьзар хъувун]
- ↑ Рисунок из книги Эрнста Геккеля «Kunstformen der Natur» (1904; «Художественные формы природы»). См. перечень изображённых 12 видов колибри на странице изображения.
- ↑ Trochilidae, Bird Families of the World
- ↑ Rayner, J.M.V. 1995. Dynamics of vortex wakes of flying and swimming vertebrates. Symp. Soc. Exp. Biol. 49:131-155.
ЭлячӀунар [Дуьзар хъувун]
