Африкадин галкӀ

Википедия:1000
Википедиядихъай
(Африкадин галкI-кай рахкъурнава )
Африкадин галкӀ
суахили Umoja wa Afrika
араб. الاتحاد الأفريقي
ингл. African Union
франц. Union africaine
порт. União Africana

     Африкадин галкӀдин гьукуматар
Членвал:

55 гьукуматар

Штаб-квартира:

Эфиопиядин пайдах Аддис-Абеба
КьАР-дин пайдах Йогьаннесбург

Официал чӀалар:

инглис, араб, француз, португал, африкадин чӀалар

Кьилер
Африкадин галкӀдин председатель

Демократиядин Республика Конгодин пайдах Феликс Чисекеди

Кьилин Ассамблеядин председатель

Алжирдин пайдах Муса Факи Мугьаммад

Бине кутун
Африкадин садвилин тешкилатдин бине эцигун

1963-й йисан 25 май

Африкадин галкӀдин бине эцигун

2002-й йисан 9 июль

au.int

Африкадин галкӀ (куьрелди — АГ) (ингл. African Union, исп. Unión Africana, порт. União Africana, суахили Umoja wa Afrika) — Африкадин 55 гьукумат сад ийизвай халкьарин арада авай гьакиматрин арада авай тешкилат я. Африкадин садвилин тешкилатдин кар давам ийизавайди я. Адан бине 2002-лагьай йисан 9-лагьай чиледиз кутунва[1]. Тешкилатдин кӀвалахунин сергьятдин къене жедай чӀехи метлеб квай къарарар Африкадин галкӀдин ассамблеядал (гьукуматрин кьилеринни гьакиматрин алтӀушун) кьабулдайди я. Ассамблея зур йисан къене садра тухудайди я. Африкадин галкӀдин Секретариатни Комиссия Аддис-Абебада ацукьна. 2009-лагьай йисан эхен вацра Африкадин галкӀдин Комиссия Африкадин галкӀдин векилвал гвай органдиз (ингл. African Union Authority) элкъуьрнава[2].

Тарих[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Африкадин галкӀдин тарихдин вилик хьайибур яз Африкадин гьукуматрин галкӀ (ингл. Union of African States), 1960-лагьай йисарра Ганадин президент Кваме Нкрумадин инициативадалди бине кутунвай Африкадин гьукуматрин конфедерация, гьакӀни Африкадин садвилин тешкилат (ингл. Organisation of African Unity, 1963-лагьай йисан 25-лагьай тӀулдиз бине эцигнава) ва Африкадин экономикадин кӀапӀал (англ. ингл. African Economic Community, 1991-лагьай йисуз бине эцигнава) гьисабзава.

1990-лагьай йисарин юкьвара Африкадин континентда мад Африкадин галкӀ туькӀуьруникай фикарар цӀийиз хъхьана. Кьилин себебар — Африкадин садвилин тешкилатдин гъвечӀи эффектвал, гьакӀни ин тешкилат авай гьалдин кӀеви критика — ам «диктаторрин клубдиз» элкъвена[3].

Ливиядин кьил Муаммар Каддафи дегишвилерин кьилин пад хуьзвайди тир.

1999-лагьай йисан 9-лагьай марадиз Африкадин садвилин тешкилатдик квай гьукуматрикай кьилерини ва гьакиматри Сиртдин (Ливияда авай шегьер) декларация кьабулнава. Декларацияди Африкадин галкӀ туькӀуьрун къастуникай малуматна.

2000-лагьай йисуз, Ломеда саммит хьайи чӀавуз, Африкадин галкӀдин туькӀуьрдай акт кьабулнава, 2001-лагьай йисуз, Лусакада саммит хьайи чӀавуз — цӀийи тешкилатдин проект кьилиз акъудунин план. ГьакӀни Гьа чӀавуз Африка вилик ракъуруникай чӀехи программа кьабулнава — «Африка вилик ракъурун патал цӀийи партнервал» НЕПАД; (ингл. New Partnership for Africa's Development, NEPAD).

Вичелди Африкадин садвилин тешкилат дегишарна, 2002 йисан 9 чиледиз Африкадин галкӀди вичин кӀвалах гатӀумна.

2007 йисан 31 чиледиз Африкадин галкӀди СМТ-дихъ галаз санал Дарфурда ислагьвал авунин операция гатӀумна.

Иштираквали ийизвай уьлквеяр[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

     Членвал акъвазарна      Членвал атӀана

Пайдах
Вирида кьабулнавай тӀвар
Гьахьунин
тарих
Агьалийрин
сан-гьисаб, кас
Майдан (км²)
Кьилин
шегьер
Къейдер
Алжирдин пайдах Алжир 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&033769669.&&&&&033 769 669 &&&&&&&&02381741.&&&&&02 381 741 Алжир
Анголадин пайдах Ангола 1975 йисан 11 февралдиз &&&&&&&016941000.&&&&&016 941 000 &&&&&&&&01246700.&&&&&01 246 700 Луанда
Бениндин пайдах Бенин 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&06769914.&&&&&06 769 914 &&&&&&&&&0112622.&&&&&0112 622 Порто-Ново
Ботсванадин пайдах Ботсвана 1966 йисан 31 октябрдиз &&&&&&&&01639833.&&&&&01 639 833 &&&&&&&&&0600370.&&&&&0600 370 Габороне
Буркина-Фасодин пайдах Буркина-Фасо 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&013228000.&&&&&013 228 000 &&&&&&&&&0274000.&&&&&0274 000 Уагадугу
Бурундидин пайдах Бурунди 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&03589434.&&&&&03 589 434 &&&&&&&&&&027830.&&&&&027 830 Бужумбура
Габондин пайдах Габон 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&01454867.&&&&&01 454 867 &&&&&&&&&0267745.&&&&&0267 745 Либревиль
Гамбиядин пайдах Гамбия 1966 йисан октябрдиз &&&&&&&&01700000.&&&&&01 700 000 &&&&&&&&&&010380.&&&&&010 380 Банжул
Ганадин пайдах Гана 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&023000000.&&&&&023 000 000 &&&&&&&&&0238535.&&&&&0238 535 Аккра
Гвинеядин пайдах Гвинея 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&010211437.&&&&&010 211 437 &&&&&&&&&0245857.&&&&&0245 857 Конакри
Гвинея-Бисаудин пайдах Гвинея-Бисау 1973 йисан 19 ноябрдиз &&&&&&&&01586000.&&&&&01 586 000 &&&&&&&&&&036544.&&&&&036 544 Бисау
Демократиядин Республика Конгодин пайдах Демократиядин Республика Конго 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&062600000.&&&&&062 600 000 &&&&&&&&02344858.&&&&&02 344 858 Киншаса
Джибутидин пайдах Джибути 1977 йисан 27 июндиз &&&&&&&&&0496374.&&&&&0496 374 &&&&&&&&&&023200.&&&&&023 200 Джибути
Замбиядин пайдах Замбия 1964 йисан 16 декабрдиз &&&&&&&011668000.&&&&&011 668 000 &&&&&&&&&0752618.&&&&&0752 618 Лусака
Зимбабведин пайдах Зимбабве 1980 йисан июндиз &&&&&&&013349000.&&&&&013 349 000 &&&&&&&&&0390757.&&&&&0390 757 Хараре
Кабо-Вердедин пайдах Кабо-Верде 1975 йисан 18 июлдиз &&&&&&&&&0503000.&&&&&0503 000 &&&&&&&&&&&04033.&&&&&04033 Прая
Камерундин пайдах Камерун 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&017795000.&&&&&017 795 000 &&&&&&&&&0475442.&&&&&0475 442 Яунде
Кениядин пайдах Кения 1963 йисан 13 декабрдиз &&&&&&&037953840.&&&&&037 953 840 &&&&&&&&&0580367.&&&&&0580 367 Найроби
Коморрин пайдах Коморар 1975 йисан 18 июлдиз &&&&&&&&&0798000.&&&&&0798 000 &&&&&&&&&&&02235.&&&&&02235 Морони
Конго Республикадин пайдах Республика Конго 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&03999000.&&&&&03 999 000 &&&&&&&&&0342000.&&&&&0342 000 Браззавиль
Кот-д'Ивуардин пайдах Кот-д’Ивуар 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&018373060.&&&&&018 373 060 &&&&&&&&&0322460.&&&&&0322 460 Ямусукро
КьАР-дин пайдах Кьибле-Африкадин Республика 1994 йисан 6 июндиз &&&&&&&047900000.&&&&&047 900 000 &&&&&&&&01221037.&&&&&01 221 037 Претория
Кьиблепатан Судандин пайдах Кьиблепатан Судан 2011 йисан 28 июлдиз &&&&&&&&08260490.&&&&&08 260 490 &&&&&&&&&0619745.&&&&&0619 745 Джуба
Лесотодин пайдах Лесото 1966 йисан 31 октябрдиз &&&&&&&&01795000.&&&&&01 795 000 &&&&&&&&&&030355.&&&&&030 355 Масеру
Либериядин пайдах Либерия 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&03489072.&&&&&03 489 072 &&&&&&&&&0111369.&&&&&0111 369 Монровия
Ливиядин пайдах Ливия 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&06173579.&&&&&06 173 579 &&&&&&&&01759541.&&&&&01 759 541 Триполи
Маврикийдин пайдах Маврикий 1968 йисан августдиз &&&&&&&&01264866.&&&&&01 264 866 &&&&&&&&&&&02040.&&&&&02040 Порт-Луи
Мавританиядин пайдах Мавритания 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&03069000.&&&&&03 069 000 &&&&&&&&01030700.&&&&&01 030 700 Нуакшот
Мадагаскардин пайдах Мадагаскар 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&020042551.&&&&&020 042 551 &&&&&&&&&0587041.&&&&&0587 041 Антананариву
Малавидин пайдах Малави 1964 йисан 13 июлдиз &&&&&&&013931831.&&&&&013 931 831 &&&&&&&&&0118484.&&&&&0118 484 Лилонгве
Малидин пайдах Мали[4] 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&011995402.&&&&&011 995 402 &&&&&&&&01240192.&&&&&01 240 192 Бамако
Мароккодин пайдах Марокко 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&031352000.&&&&&031 352 000 &&&&&&&&&0446550.&&&&&0446 550 Рабат
Мисридин пайдах Мисри[5] 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&075500662.&&&&&075 500 662 &&&&&&&&01002450.&&&&&01 002 450 Каир
Мозамбикдин пайдах Мозамбик 1975 йисан 18 июлдиз &&&&&&&021397000.&&&&&021 397 000 &&&&&&&&&0801590.&&&&&0801 590 Мапуту
Намибиядин пайдах Намибия 1990 йисан июндиз &&&&&&&&02088669.&&&&&02 088 669 &&&&&&&&&0825418.&&&&&0825 418 Виндхук
Нигердин пайдах Нигер 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&013272679.&&&&&013 272 679 &&&&&&&&01267000.&&&&&01 267 000 Ниамей
Нигериядин пайдах Нигерия 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&0154729000.&&&&&0154 729 000 &&&&&&&&&0923768.&&&&&0923 768 Абуджа
Сахарадин Арабрин Демократиядин Республикадин пайдах РагъакӀидайпатан Сахара[6] 1982 йисан 22 февралдиз &&&&&&&&&0267405.&&&&&0267 405 &&&&&&&&&0266000.&&&&&0266 000 Эль-Аюн (формально)
Бир-Лелу (фактически)
Руандадин пайдах Руанда 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&010186063.&&&&&010 186 063 &&&&&&&&&&026798.&&&&&026 798 Кигали
Кубадин пайдах Сан-Томени Принсипи 1975 йисан 18 июлдиз &&&&&&&&&0157000.&&&&&0157 000 &&&&&&&&&&&&0964.&&&&&0964 Сан-Томе
Сейшел островрин пайдах Сейшелар 1976 йисан 29 июндиз &&&&&&&&&&082247.&&&&&082 247 &&&&&&&&&&&&0451.&&&&&0451 Виктория
Сенегалдин пайдах Сенегал 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&011658000.&&&&&011 658 000 &&&&&&&&&0196723.&&&&&0196 723 Дакар
Сомалидин пайдах Сомали 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&09558666.&&&&&09 558 666 &&&&&&&&&0637661.&&&&&0637 661 Могадишо
Судандин пайдах Судан 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&030894000.&&&&&030 894 000 &&&&&&&&01886068.&&&&&01 886 068 Хартум
Сьерра-Леонедин пайдах Сьерра-Леоне 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&06294774.&&&&&06 294 774 &&&&&&&&&&071740.&&&&&071 740 Фритаун
Танзаниядин пайдах Танзания 1964 йисан 16 январдиз &&&&&&&040000000.&&&&&040 000 000 &&&&&&&&&0945203.&&&&&0945 203 Додома
Тогодин пайдах Того 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&06585000.&&&&&06 585 000 &&&&&&&&&&056785.&&&&&056 785 Ломе
Тунисдин пайдах Тунис 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&010327800.&&&&&010 327 800 &&&&&&&&&0163610.&&&&&0163 610 Тунис
Угандадин пайдах Уганда 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&030900000.&&&&&030 900 000 &&&&&&&&&0241038.&&&&&0241 038 Кампала
Алжирдин пайдах Чад 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&010780600.&&&&&010 780 600 &&&&&&&&01284000.&&&&&01 284 000 Нджамена
Экваториал Гвинеядин пайдах Экваториал Гвинея 1968 йисан 12 октябрдиз &&&&&&&&&0504000.&&&&&0504 000 &&&&&&&&&&028051.&&&&&028 051 Малабо
Эритреядин пайдах Эритрея 1993 йисан 24 майдиз &&&&&&&&04401009.&&&&&04 401 009 &&&&&&&&&0117600.&&&&&0117 600 Асмэра
Эсватинидин пайдах Эсватини 1968 йисан 24 сентябрдиз &&&&&&&&01141000.&&&&&01 141 000 &&&&&&&&&&017364.&&&&&017 364 Мбабане
Эфиопиядин пайдах Эфиопия 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&085254090.&&&&&085 254 090 &&&&&&&&01104300.&&&&&01 104 300 Аддис-Абеба
Юкьван-Африкадин Республикадин пайдах Юкьван-Африкадин Республика[8] 1963 йисан 25 майдиз &&&&&&&&04216666.&&&&&04 216 666 &&&&&&&&&0622984.&&&&&0622 984 Банги
Умуми - &&&&&&0929543549.&&&&&0929 543 549 &&&&&&&029888364.&&&&&029 888 364 -

Регьберар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Африкадин галкӀдин регьберар
ТӀвар КӀвалахиз гатӀумна КӀвалахиз акьалтӀна Уьлкве
Табо Мбеки 2002 йисан 9 июль[9] 2003 йисан 10 июль КьАР-дин пайдах КьАР
Жоаким Альберто Чиссано 2003 йисан 10 июль[10] 2004 йисан 6 июль Мозамбикдин пайдах Мозамбик
Олусегун Обасанджо 2004 йисан 6 июль[11] 2006 йисан 24 январь Нигериядин пайдах Нигерия
Денни Сассу-Нгессо 2006 йисан 24 январь[12] 2007 йисан 24 январь Конго Республикадин пайдах Конго
Джон Куфуор 2007 йисан 30 январь[13] 2008 йисан 31 январь Ганадин пайдах Гана
Джакайя Киквете 2008 йисан 31 январь[14] 2009 йисан 2 февраль Танзаниядин пайдах Танзания
Муаммар Каддафи 2009 йисан 2 февраль[15] 2010 йисан 31 январь Ливиядин пайдах Ливия
Бингу ва Мутарика[16][17] 2010 йисан 31 январь 2011 йисан 31 январь Малавидин пайдах Малави
Теодоро Обианг Нгема Мбасого[18] 2011 йисан 31 январь 2012 йисан 29 январь Экваториал Гвинеядин пайдах Экваториал Гвинея
Яйи Бони 2012 йисан 29 январь[19] 2013 йисан 27 январь Бениндин пайдах Бенин
Хайлемариам Десален 2013 йисан 27 январь[20] 2014 йисан 30 январь Эфиопиядин пайдах Эфиопия
Mугьаммад Улд Абдел Азиз 2014 йисан 30 январь[21] 2015 йисан 30 январь Мавританиядин пайдах Мавритания
Роберт Мугабе 2015 йисан 30 январь[22] 2016 йисан 30 январь Зимбабведин пайдах Зимбабве
Идрис Деби 2016 йисан 30 январь 2017 йисан 30 январь Алжирдин пайдах Чад
Альфа Конде 2017 йисан 30 январь 2018 йисан 28 январь Гвинеядин пайдах Гвинея
Поль Кагаме 2018 йисан 28 январь 2019 йисан 10 февраль Руандадин пайдах Руанда
Абдул-Фаттах Халил Ас-Сиси 2019 йисан 10 февраль 2020 йисан 10 февраль Мисридин пайдах Мисри
Сирил Рамафоса 2020 йисан 10 февраль 2021 йисан 6 февраль КьАР-дин пайдах КьАР
Феликс Чисекеди 2021 йисан 6 февраль иниз Демократиядин Республика Конгодин пайдах ДРК

Баянар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

  1. Launch of the African Union, 9 July 2002: Address by the chairperson of the AU, President Thabo Mbeki  (инг.). African Union. Архивация 4 март 2012. Ахтармишун 21 январь 2010.
  2. AU summit extended amid divisions  (инг.). BBC (4 February 2009). Архивация 4 март 2012. Ахтармишун 21 январь 2010.
  3. Reynolds, Paul African Union replaces dictators' club  (инг.). ВВС (8 July, 2002). Архивация 4 март 2012. Ахтармишун 21 январь 2010.
  4. Le Mali est réintégré au sein de l’Union africaine
  5. Африканский Союз приостановил членство Египта
  6. В Африканский союз входит Сахарская Арабская Демократическая Республика (САДР), претендующая на всю территорию Западной Сахары. САДР признана 60 государствами-членами ООН, на момент приёма признавалась большинством членов Африканского союза, но контролирует лишь часть территории Западной Сахары, в то время как бо́льшая часть территории находится под контролем Марокко.
  7. Eritrea: Nation Appoints AU Envoy in Ethiopia (20 январь 2011). Ахтармишун 9 май 2011.
  8. African Union suspends Central African Republic after coup
  9. Радио Свобода — Человек дня: Табо Мбеки
  10. High hopes for AU Maputo Assembly. ANC Today (4–10 July 2003). Ахтармишун 30 январь 2014.
  11. Obasanjo Elected AU Chairman, Addis Ababa: Vanguard (Nigeria) (7 July 2004). Проверено 31 январь 2014.
  12. CONGO: Profile of Denis Sassou-Nguesso, new AU head, Brazzaville: IRIN (24 January 2006). Проверено 31 январь 2014.
  13. President Kufuor elected Chairman of AU, Accra: Ghana News Agency (29 January 2007). Проверено 31 январь 2014.
  14. Appel, Michael. Kikwete takes over AU Chair, Pambazuka News (2 February 2008). Проверено 31 январь 2014.
  15. Известия — Муамар Каддафи возглавил Африканский союз
  16. Gaddafi fails in bid to remain African Union chair(кьейи элячӀун)Шаблон:Dead link, Reuters, 31 January 2010
  17. Malawi president takes over as AU president, AFP, 31 January 2010
  18. According to the AU Архивация 6 октябрь 2011 йисан., his official style is Son Excellence Obiang Nguema Mbasogo, Président de la République, Chef de l'État et Président Fondateur du Parti Démocratique de Guinée Equatoriale Шаблон:Fr icon. Retrieved 4 October 2011.
  19. Лента — Президент Бенина возглавил Африканский союз
  20. РБК — Премьер Эфиопии возглавил Африканский союз
  21. President Abdel Aziz of the Islamic Republic of Mauritania elected African Union Chairperson, Addis Ababa: African Union (30 January 2014). Проверено 13 декабрь 2014.
  22. Интерфакс — Президент Зимбабве возглавил Африканский союз

ЭлячӀунар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]