Юкьван-Африкадин Республика

Википедия:1000
Википедиядихъай
Юкьван-Африкадин Республика
франц. Republique Centrafricaine
санго Ködörösêse tî Bêafrîka
{{{тӀвар-род}}} пайдах {{{тӀвар-род}}} герб
[[{{{тӀвар-род}}} пайдах|Пайдах]] [[{{{тӀвар-род}}} герб|Герб]]
Гимн: [[{{{тӀвар-род}}} гимн|La Renaissance]]
Кьилин шегьер:Банги
Шегьерар:Банги, Бимбо
Аслутуширвал:1960-й йисан 13 август (Франциядилай)
ЧӀал:француз, санго
Идара авунин тегьер:Президентдин республика[1]
Кьил:Фостен-Арканж Туадера
Майдан:622 984 км² (46-лагьай)
 · Цин кьадар %:гъвечӀи
Агьалияр:4 892 749 кас (125-лагьай)
 · Агьалийрин чуькьуьнвал:7,9 кас/км²
Пул:Франк КФА
КъВБ:4,453 млрд. $ (156-лагьай)
 · АСКА КъВБ:391 $
ИПВИ:0,352 (180-лагьай)
Домен:.cf
Телефондин код:+236
Сятдин чӀул:+1

Юкьван-Африкадин Республика ва ЮкьАР ва Юкьван Африка (франц. Republique Centrafricaine, санго Ködörösêse tî Bêafrîka) — Африкадин юкьва авай гьукумат я.

Кьилин шегьер — Банги я. Кефердинни рагъэкъечӀдай пата Судандихъ галаз; рагъэкъечӀдай пата Кьиблепатан Судандихъ галаз; кьибле пата Демократиядин Республика Конгодихъ галаз; кьиблединни рагъакӀидай пата Республика Конгодихъ галаз; рагъакӀидай пата Камерундихъ галаз; кефер пата Чаддихъ галаз са сергьятрал ала.

Агьалияр — 5 млн.

Провинцияр[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Юкьван Африка — унитар республика; 17 префектурар (франц. préfectures, санго kodoro kômanda-kôta) акатзава.

Юкьван-Африкадин Республикадин административ паюн
Юкьван Африкадин префектурар
Юкьван Африкадин префектурар
Префектура Префектура
(фр.)
Адм. юкь Майдан,
(км²)
Агьалияр,
(2003) кс.
Агьалидин
чуькьуьнвал,
кас/км²
1 Агъа Котто Basse-Kotto Мобае 17 604 249 150 14,15
2 Бамбинги-Бангоран Bambingui-Bangoran Нделе 58 200 43 229 0,74
3 Банги Bangui Банги 67 622 771 9295,09
4 Вакага Vakaga Бирао 46 500 52 255 1,12
5 Вини Котто Haute-Kotto Бриа 86 650 90 316 1,04
6 Вини Мбому Haut-Mbomou Обо 55 530 57 602 1,04
7 Кемо Kémo Сибю 17 204 118 420 6,88
8 Лобае Lobaye Мбаики 19 235 246 875 12,83
9 Мамбере-Кадеи Mambéré-Kadéï Берберати 30 203 364 795 12,08
10 Мбому Mbomou Бангасу 61 150 164 009 2,68
11 Нана-Гребизи Nana-Grebizi Кага-Бандоро 19 996 117 816 5,89
12 Нана-Мамбере Nana-Mambéré Буар 26 600 233 666 8,78
13 Омбелла-Мпоко Ombella-Mpoko Бимбо 31 835 356 725 11,21
14 Санга-Мбаэре Sangha-Mbaéré Нола 19 412 101 074 5,21
15 Уака Ouaka Бамбари 49 900 276 710 5,55
16 Уам Ouham Босангоа 50 250 369 220 7,35
17 Уам-Пенде Ouham-Pendé Бозум 32 100 430 506 13,41
Вири 622 436 3 895 139 6,26

Шикилар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Баянар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

  1. Атлас мира: Максимально подробная информация / Руководители проекта: А. Н. Бушнев, А. П. Притворов. — Москва: АСТ, 2017. — С. 64. — 96 с. — ISBN 978-5-17-10261-4.

ЭлячӀунар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]