Азия
Внешний вид
| Азия | |
|---|---|
| Кьадарар | |
|
Гьинал алатӀа — Дуьнья Чилин кьадар — 43,4 км² Ксар — 3,981 млр. кас | |
Азия — Дуьньядин виридалай чӀехи пай. Чилин кьадар — 43,4 млн км². Агьали — 3,981 млрд кас (2007).
Регионар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]- Вилик патан Азия:
- РагъакӀидай патан Азия (КӀени Къавкьазни Вилик-Азия);
- Кьиблединни рагъакӀидайдан арадин Азия (Аравияни Левант);
- Кьиблепатан Азия (Гьиндостан ва остров Шри-Ланка, архипелаг Малдивар);
- Кьиблединни рагъэкъечӀдайдан арадин Азия (Гьиндокитай ва Малай архипелаг);
- РагъэкъечӀдай патан Азия (Кореядин чилер, Япониядин островар, Чиндин къебле пад);
- Кеферпатан Азия (Сибирь ва Кефердинни рагъэкъечӀдай патан ара Евразия);
- Юкьван Азия (Памир, Тянь-Шань, Туран кӀенивал).
Экономикадин районар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]Азиядин гьукуматар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]| Регионар ва уьлквеяр | Чилин кьадар (km²) |
Ксарин кьадар (2008 йис.) |
Ксар чилин кьадардиз (per km²) |
Кьилин шегьер |
|---|---|---|---|---|
| Юкьван Азия: | ||||
| Къазахстан | 2724927 | 15666533 | 5,7 | Астана |
| Къиргъистан | 198500 | 5356869 | 24,3 | Бишкек |
| Таджикъистан | 143100 | 7211884 | 47,0 | Душанбе |
| Туьркменистан | 488100 | 5179573 | 9,6 | Ашгьабат |
| Узбекистан | 447400 | 28268441 | 57,1 | Ташкент |
| ЭрчӀи Азия: | ||||
| Гонконг (Сянган) (Чин) | 1092 | 7008300 | 6417,9 | - |
| Япония | 377835 | 127288628 | 336,1 | Токио |
| Аомынь (Макао) (Чин) | 25 | 460823 | 18473,3 | — |
| Монголия | 1565000 | 2996082 | 1,7 | Улан-Батор |
| Кеферпатан Корея | 120540 | 23479095 | 184,4 | Пхеньян |
| Чин | 9640821 | 1322044605 | 134,0 | Пекин |
| Тайвань (Чиндин Республика) | 35980 | 22920946 | 626,7 | Тайбэй |
| Кьиблепатан Корея | 98480 | 49232844 | 490,7 | Сеул |
| Кефер Азия: | ||||
| Урусат | 17075400 | 142200000 | 26,8 | Москва |
| Кьебле-ЭрчӀи Азия: | ||||
| Бруней | 5770 | 381371 | 66,1 | Бандар-Сери-Бегаван |
| Мьянма | 676578 | 47758224 | 70,3 | Нейпьидо |
| Камбоджа | 181035 | 13388910 | 74 | Пномпень |
| РагъэкъечӀдай патан Тимор | 15007 | 1108777 | 73,8 | Дили |
| Индонезия | 1919440 | 230512000 | 120,1 | Джакарта |
| Лаос | 236800 | 6677534 | 28,2 | Вьентьян |
| Малайзия | 329847 | 27780000 | 84,2 | Куала-Лумпур, Путраджая |
| Филиппинар | 300000 | 92681453 | 308,9 | Манила |
| Сингапур | 704 | 4608167 | 6545,7 | Сингапур |
| Таиланд | 514000 | 65493298 | 127,4 | Бангкок |
| Вьетнам | 331690 | 86116559 | 259,6 | Гьаной |
| Кьебле Азия: | ||||
| Афгъанистан | 647500 | 32738775 | 42,9 | Къабул |
| Бангладеш | 147570 | 153546901 | 1040,5 | Дакка |
| Бутан | 38394 | 682321 | 17,8 | Тхимпху |
| Гьиндистан | 3287263 | 1147995226 | 349,2 | ЦӀийи Дели |
| Малдивар | 300 | 379174 | 1263,3 | Мале |
| Непал | 147181 | 29519114 | 200,5 | Катманду |
| Пакистан | 803940 | 167762049 | 208,7 | Исламабад |
| Шри-Ланка | 65610 | 21128773 | 322,0 | Коломбо |
| Чапла Азия: | ||||
| Эрменистан | 29800 | 3299000 | 280,7 | Эриван |
| Азербайжан | 86660 | 8845127 | 102,736 | Баку |
| Багьрейн | 665 | 718306 | 987,1 | Манама |
| Кипр | 9250 | 792604 | 83,9 | Никосия |
| Гуржистан | 69700 | 4636400 | 65,1 | Тбилиси |
| Ирак | 437072 | 28221181 | 54,9 | Багдад |
| Иран | 1648195 | 70472846 | 42,8 | Тегьран |
| Израиль | 20770 | 7112359 | 290,3 | Йерусалим |
| Иордания | 92300 | 6198677 | 57,5 | Амман |
| Кувейт | 17820 | 2596561 | 118,5 | Кувейт |
| Ливан | 10452 | 3971941 | 353,6 | Бейрут |
| Оман | 212460 | 3311640 | 12,8 | Маскат |
| Палестина | 6257 | 4277000 | 683,5 | Рамалагь |
| Къатар | 11437 | 928635 | 69,4 | Догьа |
| Сауди Арабистан | 11437 | 928635 | 69,4 | Эр-Рияд |
| Сирия | 185180 | 19747586 | 92,6 | Дамаск |
| Туьркия | 780000 | 65000000 | 55 | Анкара |
| ГалкӀанавай Арабрин Эмиратар | 82880 | 4621399 | 29,5 | Абу-Даби |
| Йемен | 527970 | 23013376 | 35,4 | Сана |
| Санал | 43810582 | 4162966086 | 89,07 | |
Азия — дуьньядин виридалай чӀехи ксарикай пай.
| Йис | Агьали[1] | ±% |
| 1500 | 243 000 000 | — |
| 1700 | 436 000 000 | +79,4 % |
| 1900 | 947 000 000 | +117,2 % |
| 1950 | 1 402 000 000 | +48 % |
| 1999 | 3 634 000 000 | +159,2 % |
| 2011 | 3 879 000 000 | +6,7 % |
Шикилар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]- Гьималаяр
- Къужа (Гьиндистан)
- Монгол лама
- Мадина Джумейра (Дубай)
Эдебият
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]- Bhagwat S.B. Foundation of geology. — Global Vision Publishing Ho, 2009. — Т. 1. — 218 с. — ISBN 8182202752.
- Duka C. World Geography. — Rex Bookstore, Inc., 2007. — 218 с. — ISBN 971234696X.
- Кондрашов А.П. Новейшая книга фактов: для самых умных и любознательных в вопросах и ответах : в 3-х томах. — RIPOL classic, 2008. — Т. 1. — 494 с. — ISBN 538600347X.
- Чубарьян А.О. Российский европеизм. — М.: ОЛМА-ПРЕСС, 2005. — 416 с. — ISBN 5-224-05369-2.
Баянар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]- ↑ The World at Six Billion (инг.). Садхьанвай миллетрин тешкилат. Ахтармишун 3 октябрь 2012.
ЭлячӀунар
[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
Викигьамбарда темайриз килигна туькӀуьрнавай медиа-файлар ава Азия- ВТ-ЭСБЕ // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
- Азиядин гьукуматар Архивация 21 январь 2010 йисан. (урус)
- Азия Архивация 14 март 2009 йисан., МСЭ макъала (урус)
- Азия, материк Архивация 23 март 2009 йисан., ЭСБЕ макъала
- Азиядин картар Архивация 6 июнь 2012 йисан.