Акуша район

Википедиядихъай
Муниципалитетдин район
Акуша район
урусАкушинский район
Герб
Герб
Уьлкве
Урусат
Федерациядин субъект
Дагъустан
Администрациядин юкь
Къенепатан паюнар
25 муниципалитетар акатзава
Райондин кьил
Исмаилов Магомед Абдурахманович
Бине кьунва
1934 йисан 1 сентябрь
Майдан
622.8 км²
Агьалияр
53 060 кас (2015)
Миллетар
Динар
Акуша район
Акуша район


Сятдин чӀул
Телефондин код
+7 87260
Автомобилдин код
05
Код ОКТМО
82603000

Акуша район (урусАкушинский район, дарг. Ахъуша район) — Урусат Федерациядин Дагъустан республикада авай муниципалитетдин район.

Администрациядин юкь — Акуша хуьр я.

География[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Район Дагъустан Республикадин юкьван пата ала, вад районрихъ галаз са сергьятра ава: кьиблединни рагъэкъечӀдай пата Дахада райондихъ галаз, кьиблединни рагъакӀидай пата Кули райондихъ галаз, кефердинни рагъакӀидай пата Лак райондихъ галаз, кефердинни рагъэкъечӀдай пата Сергокъала райондихъ галаз ва кефер пата Леваши райондихъ галаз [1]. Райондин чилерин вири санлай майдан — 622,8 км² я.

Тарих[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

1934 йисан 1 сентябрьдиз ВЦИК Президиуман къарардалди, вилик Коркмас-Къала райондик акатзавай Вини Лабкомахи хуьруьнсоветдин Вини Мулебки хуьр; Леваши райондин Акуша, Алиханмахи, Аматеркмахи, Балхар, Бурхим, Гапшими, Гархмахи, Гентын, Гибин, Гулебдымахи, Мухи, Панахмахи, Танти, Улигада ва Усиша хуьруьнсоветар, ва гьакӀни Дахада райондин Нахки, Наци ва Цутни хуьруьнсоветар сад авунивди Акуша район арадал гъанвай [2].

РСФСР-ан Лап Кьилин Президиуман 1.02.1963 тарихдин къарардалди Акуша район, адан чилер чӀехи хьанвай Леваши райондик кутунивди терг авунай. ПВС РСФСР-ан 12.01.1965 тарихдин къарардалди Акуша район виликан сергьятрин къене туьхкӀуьр хъувунай.

Агьалияр[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Йисариз килигна Акуша райондин агьалийрин дегиш хьунин динамика:

Йис 2002 2011 2012 2013 2014 2015
Агьалияр 52 455 [3] 53 359 [4] 53 272 [5] 53 135 [6] 52 812 [7] 53 060 [8]

2002 йисан малуматриз килигна райондин миллетрин состав: даргияр — 96 %, яхулар — 3,9 % [9][10].

Халкь Кьадар,
кас
Пай
вири агьалийрикай, %
даргияр 50344 95,98 %
яхулар 2046 3,90 %
урусар 23 0,04 %
аварар 16 0,03 %
масабур 26 0,05 %
вири санал 52455 100,00 %

Администрациядин паюнар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Районда 80 хуьр ава, абурун саки вири даргийрин хуьрер я. Кьуд — Балхар, Кули, Уллучара ва Цуликана хуьрера яхулри уьмуьр гьалзава.

Райондик 25 хуьруьнсоветар акатзава [11].

Акуша райондин хуьруьнсоветар ва абурук акатзавай хуьрер, (яцӀу шрифтдив администрациярин юкьвар къалурнава);

  1. «Акуша» хуьруьнсовет — Акуша, Айникабмахи, Бергеинзи, Гандарамахи, Гумрамахи, Ургубамахи, Карша, Кертукмахи, Инзимахи, Семгамахи, Чанкаламахи, Церхимахи
  2. «Алиханмахи» хуьруьнсовет — Алиханмахи, Вини Камкамахи
  3. «Аметеркмахи» хуьруьнсовет — Аметеркмахи
  4. «Балхар» хуьруьнсовет — Балхар, Кули
  5. «Бургимакмахи» хуьруьрсовет — Бургимакмахи, Ахсакадамахи, Вини Кавкамахи, Узнимахи, Какмахи, Чинимахи, Яраймахи
  6. «Бутри» хуьруьнсовет — Бутри
  7. «Вини Мулебки» хуьруьнсовет — Вини Мулебки
  8. «Гапшима» хуьруьнсовет — Гапшима
  9. «Геба» хуьруьнсовет — Геба
  10. «Герхмахи» хуьруьнсовет — Герхмахи
  11. «Гинта» хуьруьнсовет — Гинта
  12. «Дубримахи» хуьруьнсовет — Дубримахи, Аймалабек, Байкатмахи, Бургимахи, Камкадамахи, Хажнимахи, Хенклакар, Шинкбалакада, Шумхримахи, Цундимахи
  13. «Кавкамахи» хуьруьнсовет — Кавкамахи
  14. «Кассагумахи» хуьруьнсовет — Кассагумахи, Гуннамахи, Бикаламахи, Каддамахи, Вини Каршли, Агъа Каршли, Вини Чиамахи, Агъа Чиамахи, Карашимахи, Буккамахи, Урхулакар
  15. «Куркимахи» хуьруьнсовет — Куркимахи
  16. «Муги» хуьруьнсовет — Муги
  17. «Нахки» хуьруьнсовет — Нахки, Арассамахи, Уцулимахи
  18. «Наци» хуьруьнсовет — Наци, Гиягарамахи, Тузламахи, Мурлатинамахи, Уржагимахи, Кулиямахи, Караямахи, Кубримахи
  19. «Танты» хуьруьнсовет — Танты
  20. «Тебекмахи» хуьруьнсовет — Тебекмахи, Гуладтымахи, Куркаби
  21. «Уллучара» хуьруьнсовет — Уллучара
  22. «Урхучимахи» хуьруьнсовет — Урхучимахи, Куримахи, Цунимахи
  23. «Усиша» хуьруьнсовет — Усиша, Зильмукмахи
  24. «Цугни» хуьруьнсовет — Цугни, Гулебки, Ургани
  25. «Шукты» хуьруьнсовет — Шукты, Цуликана

ТӀвар-ван авай ксар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

Баянар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]

  1. Акуша район(кьейи элячӀун)
  2. О ГРАНИЦАХ МОЗДОКСКОГО РАЙОНА, СЕВЕРОКАВКАЗСКОГО КРАЯ С КАРАНОГАЙСКИМ РАЙОНОМ, ДАГЕСТАНСКОЙ АССР И ОБ ИЗМЕНЕНИЯХ В АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРРИТОРИАЛЬНОМ ДЕЛЕНИИ ДАГЕСТАНСКОЙ АССР В СВЯЗИ С ОБРАЗОВАНИЕМ НА ТЕРРИТОРИИ ОЗНАЧЕННОЙ РЕСПУБЛИКИ НОВЫХ РАЙОНОВ
  3. Этносостав населения Дагестана. 2002
  4. 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2011 г.
  5. 35. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2012 г.
  6. 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 г.
  7. Численность населения на 1 января 2014 года по сельским поселениям Республики Дагестан. Архивация 7 апрель 2014 йисан.
  8. 33. Численность постоянного населения Республики Дагестан по муниципальным образованиям на 1 января 2015 г. Архивация 5 март 2016 йисан.
  9. Население Дагестана
  10. Этнокарта Южного, Западного и Центрального Дагестана. Нахско-дагестанские языки
  11. ЗАКОН РЕСПУБЛИКИ ДАГЕСТАН ОТ 13.01.2005 N6 О СТАТУСЕ И ГРАНИЦАХ МУНИЦИПАЛЬНЫХ ОБРАЗОВАНИЙ РЕСПУБЛИКИ ДАГЕСТАН
  12. Миротворец Али-Хаджи Акушинский

ЭлячӀунар[дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]