Буйнакск район
Муниципалитетдин район
|
Буйнакск район — Урусат Федерациядин Дагъустан республикада авай муниципалитетдин район.
Администрациядин юкь — Буйнакск шегьер я.
Къене авайбур
География[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
Район Дагъустандин юкьван пата ала ва Кизилюрт, Кумторкъала, Къарабудахкент, Леваши, Унцукул, Гьумбет ва Къазбек районрихъ галаз са сергьятра ава.
Райондин майдан 1842,09 км² я.
Тарих[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
ЦИК ДАССР-дин Президиумдин 1923 йисан 22 ноябрьдин къарардалди, виликан Темир-Хан-Шурадин округдин тIвар дегишуналди Буйнакск район арадал гъанвай.
1934 йисан 1 сентябрьдиз ВЦИК Президиумди, «Буйнакск райондин Ахкент, Кулецмин, Урми ва Ухли хуьруьнсоветар Леваши райондик кутун» къарардиз къачунвай [1].
ВС РСФСР-дин Президиумдин 25.06.1952 тарихдин къарардалди, район Буйнакск округдиз дегишарнай ва райондин юкь Агъа Казанище хуьруьз тухванвай. 1953 йисуз район гуьнгуьна кухтунвай. 1963 йисуз мад терг авуна чилер Къарабудахкент райондин чилерик кутунай. 1965 йисуз район цIийи кьилелай гуьнгуьна кухтунвай.
Агьалияр[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
Йисариз килигна Буйнакск райондин агьалийрин дегиш хьунин динамика:
Йис | 2002 | 2011 | 2012 | 2013 | 2014 | 2015 |
Агьалияр | 65 018 [2] | ↗ 74 284 [3] | ↗ 74 824 [4] | ↗ 76 248 [5] | ↗ 77 327 [6] | ↗ 78 407 [7] |
2002 йисан Вириурусатдин агьалияр сиягьдиз къачунин нетижайрин малуматриз килигна, Буйнакск райондин миллетрин сиягь:[2]
Халкь | Кьадар, кас. |
Пай вири агьалийрикай, % |
---|---|---|
къумукьар | 40759 | 62,69 % |
аварар | 14883 | 22,89 % |
даргияр | 8996 | 13,84 % |
яхулар | 167 | 0,26 % |
урусар | 145 | 0,22 % |
масабур | 68 | 0,10 % |
вири санлай | 65018 | 100,00 % |
Администрациядин паюнар[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
Райондик, вичик 30 хуьр квай 20 муниципалитетар акатзава (къалин шрифтдив, са шумуд хуьрерин арадай администрациярин юкьвар къалурнава);[8]
1. «Агъа Дженгутай» хуьруьнсовет | Агъа Дженгутай |
2. «Ишкарты» хуьруьнсовет | Агъа Ишкарты, Вини Ишкарты |
3. «Агъа Казанище» хуьруьнсовет | Агъа Казанище |
4. «Акай-Тала» хуьруьнсовет | Акай-Тала |
5. «Апши» хуьруьнсовет | Апши, Арыхкент |
6. «Аркас» хуьруьнсовет | Аркас |
7. «Атланаул» хуьруьнсовет | Атланаул |
8. «Буглен» хуьруьнсовет | Буглен |
9. «Вини Дженгутай» хуьруьнсовет | Вини Дженгутай |
10. «Вини Казанище» хуьруьнсовет | Вини Казанище, Агачкала |
11. «Вини Каранай» хуьруьнсовет | Вини Каранай, Агъа Каранай |
12. «Дуранги» хуьруьнсовет | Дуранги |
13. «Кадар» хуьруьнсовет | Кадар |
14. «Карамахи» хуьруьнсовет | Карамахи, Ванашимахи, Чабанмахи |
15. «Кафыр-Кумух» хуьруьнсовет | Кафыр-Кумух |
16. «Манасаул» хуьруьнсовет | Манасаул, Гергентала |
17. «Халимбекаул» хуьруьнсовет | Халимбекаул, Такалай |
18. «Чанкурбе» хуьруьнсовет | Чанкурбе, Качкалык |
19. «Чиркей» хуьруьнсовет | Чиркей |
20. «Эрпели» хуьруьнсовет | Эрпели, Экибулак |
Экономика[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
Райондин экономикадин асул хилерикай сад хуьруьн майишат я. Пахлаяр, гьажикIаяр ва салан майвайрин магьсулар цазвайди я.
ТIвар-ван авай ксар[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
- Мурадова, Барият Солтан Меджидовна (1914—2001) — театрдинни кинодин актриса, СССР-дин халкьдин артистка (1960).
- Бекмурзаев, Бекмурза Абдулхакимович (род. 1950) — Дагъустандин гьукуматдин министр.
- Гамидов, Анвар Гамидович (1924—2000) — къумукьрин зари, чIалар таржума ийидайди ва муаллим.
- Ирчи Казак — къумукьрин цIийи аямдин литературадин бине кутур кас.
- Аскеров, Аскер Магомедаминович — Урусатдин кьегьал.
- Осман Губе (Саиднуров) — Германиядин дяведин разведкадин куратор.
Баянар[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
- ↑ О ГРАНИЦАХ МОЗДОКСКОГО РАЙОНА, СЕВЕРОКАВКАЗСКОГО КРАЯ С КАРАНОГАЙСКИМ РАЙОНОМ, ДАГЕСТАНСКОЙ АССР И ОБ ИЗМЕНЕНИЯХ В АДМИНИСТРАТИВНО-ТЕРРИТОРИАЛЬНОМ ДЕЛЕНИИ ДАГЕСТАНСКОЙ АССР В СВЯЗИ С ОБРАЗОВАНИЕМ НА ТЕРРИТОРИИ ОЗНАЧЕННОЙ РЕСПУБЛИКИ НОВЫХ РАЙОНОВ
- ↑ 2,0 2,1 Этносостав населения Дагестана. 2002 Ошибка цитирования Неверный тег
<ref>
: название «Даг2002» определено несколько раз для различного содержимого - ↑ Оценка численности постоянного населения на 1 января
- ↑ Таблица 35. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2012 г.
- ↑ 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2013 г.
- ↑ 33. Численность постоянного населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 г.
- ↑ Численность постоянного населения Республики Дагестан по муниципальным образованиям на 1 января 2015 г.
- ↑ Закон Республики Дагестан от 13.01.2005 № 6 «О статусе и границах муниципальных образований Республики Дагестан»
ЭлячӀунар[Дуьзар хъувун | вики-текст дуьзар хъувун]
- Буйнакский район в цифрах и фактах
- Буйнакский район — лакомый кусочек Дагестанской Земли
- Буйнакский район: фотографии
Буйнакск райондин агьалийрин пунктар | ||
---|---|---|
Администрациядин юкь |
| ![]() |
Хуьрер |
Агачкала • Агъа Дженгутай • Агъа Казанище • Агъа Каранай • Агъа Ишкарты • Акай-Тала • Апши • Арыхкент • Аркас • Атланаул • Буглен • Ванашимахи • Вини Дженгутай • Вини Казанище • Вини Каранай • Вини Ишкарты • Дуранги • Кадар • Карамахи • Качкалык • Чабанмахи • Кафыр-Кумух • Манасаул • Гергентала • Халимбекаул • Такалай • Чанкурбе • Чиркей • Эрпели • Экибулак | |
Хуьруьнсоветар |
«Агъа Дженгутай» • «Агъа Казанище» • «Ишкарты» • «Акай-Тала» • «Апши» • «Аркас» • «Атланаул» • «Буглен» • «Вини Дженгутай» • «Вини Казанище» • «Вини Каранай» • «Дуранги» • «Кадар» • «Карамахи» • «Кафыр-Кумух» • «Манасаул» • «Халимбекаул» • «Чанкурбе» • «Чиркей» • «Эрпели» | |
Гадарнавай хуьрер | Ахатлы |
Дагъустан | |||
---|---|---|---|
![]() | Кьилин шегьер: Магьачкъала | ![]() | |
Шегьерар: Буйнакск · Дагъустандин ЦIаяр · Избербаш · Каспийск · Кизилюрт · Кизляр · Кьвевар · Хасавюрт · Кьибле-Сухокумск | |||
Администрациядин паюнар: | |||
Районар: Агъул · Акуша · Ахвах · Ахцегь · Бабаюрт · Бежта · Ботлих · Буйнакск · Гергебиль · Гуниб · Гьумбет · Дахада · Дербент · Докъузпара · Кизилюрт · Кизляр · Кули · Кумторкъала · Къазбек · Къайтагъ · Къарабудахкент · Къаякент · Кьурагь · Лак · Леваши · Мегьарамдхуьруьн · Нугъай · Рутул · Сергокъала · СтIал Сулейман · Табасаран · Тарумовка · Тлярата · Унцукул · Хасавюрт · Хив · Хунзах · Цунта · ЦIийи Лак · ЦIумада · ЧIарода · Шамил | |||
Макъалаяр: География • Герб • Гимн • Тарих • Агьалияр • Административ паюнар • ТIаратI |